Srpski sion

Б р . 11.

„СРПСКИ СИОН."

служећи му ииак са ропском покорношћу; а слуге богонародне (како то наше свештенство себе радо назива) као да се у немоћи својој задовољаваху са горким уздахом: „Тешко свету, који се одаје зађевици и отиађује од цркве!"" ,Уз то долази овде још и наша вајкадашња нечувено несавесна дисцинлина, која н. нр. често и годинама трпљаше без сваког приговора по кога саблажњивога свештеника, да жари и пали на срамоту своме чину; онде опет лична борба са свепггеником, тамо његова непристуиачност и слично." У таким приликама дакле и не беше „аностолима" назаренскнм тешко, да лове наше душе у ту мрачњачку веру. Но неки знаци и неке нојаве из садашњега стадијума наше политике с једне стране и нашега покрета на нољу црквеном с друге стране дају автору наде на скору лепшу будућност. Загреван том надом, онје покушао, да даде неколико упутстава .како ћемо ми и у самом овом нашем прелазном стању удесити наше прилике тако, па да нас ни сада више не разједа та опака губа, та црна куга." У ту сврху служи на нрвом месту проповедање Слова Ђожјега, што он препоручује са врло топлим речима. „Уз проповед мора сејош и катихизација веЛ једном озбиљно ттригрлити. И то је сопсНпо вше диа поп. Већ у гиколи мора да сваки уд уочи ненрилику, која га може снаћи од безобзирног кушања и заваравања назаренског. Упоредо с тиме мора доћи и згодно, прилагођено разјашњење, да је снасење осигурано једино у нашој вери,

у вери нравославноЈ и да тога никаква друга вера уопште не може ни иружити, а најмање вера назаренска." „Уз ироновед и катихизацију морамо са највећим одушевљајем неговатн и исповедање приликом причешЛивања. Игноровањем те дужности свештеникове, једино тим игноровањем даје се иротумачити то, што највећи контингенат дају ноторни грешници. Пробуђеној савести грешниковој треба утехе — а наш му је свештеник не даје; грешник чезне, да дозна, еда-ли ће му се греси онростити, а наш му свештеник и не сиомиње о томе ништа! — Ваља дакле верне ире нричешћа исиоведати, па им коју, сходну признатом и исновеђеном греху и ирозборити и иокајиика ноутеишти." Треба даље ићи и за улевањем јаче народносне свести. „ Уза све то мора свештеник и%и нарочито још и за тим и то такођер нс сме ни губпти из вида — да према своме чину пробуди оно поштовање, са каквим се ирема њему односили наши стари. А то ће иостићи, када са св. Павлом буде са слабима слаб; када буде у свему мудар и иредосторожан ; када са паством својом буде у свему постуиао са чистом очинском љубављу; када своје послове буде вршио тачно. „А ти буди трезан у свачему, трнп зло, учини дело јеванђелисте, службу своју врши", рекао је св. ап. Павле (II. Тим. 4. 5.)." Но деси ли се кадгод, да се крај свега тога и у његов тор какав лунеж увукао, тада настаје питање, како-ли би наш свештеник у такој нрилици најбоље ноступио?

(Свршиће се).

*

ХОЋЕ ЛИ БИТИ ОД КОРИСТИ?

(Настнвак).

У.

Рекосмо кад се седнице саборског одбора држе; казасмо зашто се тако држе; доказасмо да друкче до сад није могло бити. Доказасмо н то, да н такво држање одборскнх седннца нпје узрок 4 — 6 месечном чекању на зајам из фондова. Доказасмо, да саборски одбор молбе зајмотражилаца одмах решава чим се састане. А сад, да докажемо где је ирави узрок да неки здјмотражиоци фондовскн чекају по 4-—6

месеци док зајам не подигну. При тражењу и до иодизања хииотекарних зајмова мора биши чекања. Наши фондови дају и могу дати само хипотекарне зајмове. При тражењу и до подизања зајмова и из наших хондова, дакле, мора бити чекања. Мора бити чекања, без обзира кад се саборски одбор састаје и кад молбе зајмотражилаца решава.