Srpski sion

С ТР . 3.;4.

„СРПСКИ СИОН."

БР. 21.

ше, а 100 ®ор. даје саборски одбор из јерархијског Фонда као допуну свештеничкој дотацији VI. разреда. Калуђерово је у Енархији вршачкој, протопијату белоцркванском; а у политичком раздељењу снада у: тамишку жуианију, срез белоцрквански, а иод нотаријат у Крушчицу Последља понЈта је: Бела црква. Калуђерово зове се званично: Кеђепћег^ и нод тим именом налази се на карти и то се име званично уиотребл>ава. Школа је комунална са 89 редовних и 22 иовторна ђака. — Катихизација се редовно држи два пут недељно и то: уторником од 10—12 часова пре подне и суботом од т / 2 2—3 после подне. Што иретекне времена унотреби се на упражњавање у славенском читању. — Недељом и свецем држи се каталог са црквеним пјенијем. Пашће коме у очи, од куд да се венчало 24 нара? Одговор је, све је то живело у дивљом браку и тек на нозив односно претњу нривр. администратора а пароха кусићског г. Милутина Јорговића, да ће сваки, који невенчан живи, платити глобу новчану, венчали се. Изглед на материјалну штету нагонио их је на добро дело. Жалост, ал је истина. Хвала г. Јорговићу кад је ма и тим средс.твом отклонио толике дивл,с бракове! А заиста беше и страхота јер и сад има још 28 дивљих бракова и к томе кад со дода 24, који су се венчали, то број 52 износио је страшну слику, која никако не може обрадовати ни веселити. Село са нешто преко 700 душа па 52 дивља брака жалост је велика! Па и садањи број 28 страшан је али Ке се смањити, ако Бог даде. — Веру нико није ироменуо а назаренски аностоли облећу и овде, као и свуда, безазлено стадо, но слаб им је успех. Био је један назарен из места овога али тај оде у Белу цркву, где, веле ми, имају свога иророка и владику! Назарени ударају највише на наше обреде и на свештснство. Обреди су им идолоноклонички а свештенство грде, што не тумачи народу на нросто св. Еванђеље. Себи су уобразили, да су непорочни и као такови, народу се и представљају и кажујош, дасу на земл>и већ рај постигли и само га они т. ј. назарени, виде, нросвеКени духом светим. — Но све им у залуд; као да су и малаксали, на ако и кој у овцу нримаме, то је прави измет друштвени. Но и то ће престати онда, кад српски свештеник живље ночне радити, да у народу своме уснавану савест пробуди, а тада ће и крај назарен-

ству битк. Ја сам искусио, да су се тешки грешници ноиравили а нису ради поправљања свога осетили потребе да ирелазе у назарене, н сад су од најбољих Хришћана. За ове треба воље и истрајности у раду око њих ноказати, а нлода очекујмо из божије руке. Мене бар назаренство доводи до уверења, да су они потајне комунисте. Они би хтели данашње бедно стање друштва и своје лично од једном излече, а то мисле постићи њиховом назадном науком, ма да је само етично Хришћанство кадро залечити ране, од којих нам век пати. Назарени су увртили себи у главу, да су они изабрани, да нриведу к срећи род човечији, јер се хвале, говорећи : да ће крађе, убијства и у опће сва неваљалства, само тако нестати, а истина и правда свуда бити, ако сви иостану назаренима, јер „код нас је, веле све леио и иоштено, нас св. дух умудрује". — Ја нећу више о њима да говорим, али сам споменуо само нешто, да се види, како назарени дођу у неко изванредно душевно расположење, на ко их је још гледао и видео, како своја лица нраве, да кажем, са неком Фарисејском притворношћу, коју простота не опажа, већ држи исту за знак неког чудног нрепорођаја — мора нехотице доћи на ту мисао да назарени нису сами код себе. Како стојимо у селу са помишљајем дужности као чланови организовапе црквене скупшти не и но томе схваћању са исиуњавањем автономних наших дужности, доста је само толико рећи: рада, реда и поредка никаква; три године не беше цркв. скупштине, за трп године никаква рачуна. — Но и овде ће иоћи ако Бог даде, на бол,е, само дај боже здравл.а! Како етојимо са обићајима? Они се поштују и држе' али има много иразноверице, а један немио појав навешћу. Овде — као и околини срнској — на чисти нонедељак иду некаке машкараде и накараде по селу и то мушки, а на чисти уторак иду женске унакажене и накарађене, те завршују покладе уторак дубоко у ноћ, а у среду се пепелом посинају!!! Испитујући нашао сам, да је овај обичај западне цркве из Беле цркве овамо додашао, јер, веле, како је тамо то лепо видети. Против овога устао сам са свом снагом, те сам настојао све машкараде и накараде одбити од св. причести, како то и канони налажу. Још ћу нешто рећи. Тешки грешници и грешнице иду у страна села и таме се иеноведају и