Srpski sion

Б р. 21.

„СРПСКИ С ИОН ц .

С тр . 333.

ве народне, данас се тражи оданост странци. Место родољубља — ропска послушност страначким дисциплинама. Тако је у главном. То је данас правило, ко.је не кваре њи неколико појединаца у нашој либералној, а које правило нотврђу.ју махом сви у радикалној нашој оиозицији. Зато од неког времена и нема успеха од наших Сабора. ЈГозинка наше опозиције је већ давно: „за страпкц ". Узвици „за народ" тек су маска узвицима првим, а ради мистификовања баш самога народа. Усклик „за веру и за цркву" и не чује се од наше опозиције и ако се посао на народно-црквеним Саборима нашим тичу еминентно баш саме цркве. Зато црква наша и страдава са уредаба под кривим лозинкама донашаним. Под лозинком „за странку" и са свима ногрешкама мало час истакнутима уиазе, ево, наше опозиције и у нредстојеће изборе за наш Сабор. Под том лозинком желе ући и у Сабор. Зато и хоћемо да о њима говоримо. Наше опозиције јесу: „српска народна радикална странка" и „српска народна слободоумна странка". Оне су се коалирале само „погледом на изборну борбу која нам предстоји". У колико ће и у том послу бити искрене једна према другој, — не би смели гарантовати ничим. Дакле, само ради тога су се коалирале, да у предстојећој изборној борби за народноцрквени Сабор добију што више мандата за своје присталице. После избора радикална ће странка себи, а либерална опет себи. Свака на своју страну. А то значи: ако избори, колико толико, и њима даду мандата посланичких, у нашем сазваном већ Сабору имаћемо част видети опет радикалну и либералну странку као оиозицију странци, названој „автономној", која ће без сумње бити у огромној већини на том Сабору.*) *) Коалиране тако наше опозиције, да одобровоље и одушеве наш народ за њихову коалицију, показују му кајновији изборни успех коалираних опозиција хрватских, те изгледа, да наше опозиције хоће да подражавају коалпрање хрватских опозиција — на иољу и наше изборне борбе По нашем мишлењу оне не чине добро. Оне греше у тој имитацији. Оне хоће да имитују, а раде баш противно ономе, што нодражавају. Јер коалиција наших опозиција узета са оиштег интереса, у последњој линији, у резултату своме значп: коалицију иротив са.мога себе, што коалиција хрв. опозиција, но њиховом барем рачуну, не значп, него значи коалицију прбтив трећега. Ал нашто да се наше опозицпје угледају на

Но и кад не би имали ништа друго, да приговоримо нашим опозицијама, већ им не ваља фирма, иод којом желе ући у изборе, већ им је каљав барјак под којим мисле седити у Сабору нашем. Радикализам и либерализам у нашем Сабору! У Сабору емпнентно црквеном, са емпнентно ирквено-школским делокругом и задатком! Зар није довољна већ та заблуда, па да нашим опозицијама порекне сваку квалификацију за наш Сабор. Зар та њихова радикално-либерална фирма није већ довољна, па да им свестан, религиозан и православан народ српски ускрати улаз у Сабор свој, у сабор народноцрквени, православни сриски! Нити радикалној нити либералној странци, као шаквима , нема места у том Сабору. Јер у том Сабору нема смисла ни радикализму ни либерализму. На Сабору нашем ради се о цркви и школи, о фондовско-фундацијоној управи нашој, и о нормирању одношаја наше автономне цркве и народно-црквене автономије према државној власти. Има ли, ма и у Једном од ових послова, ридикализам и либерилизам, као такав, свој разлог, свој смисао? Нема. Истакнути одношај према државној власти установиће се према коректним и у целом образованом и уставном свету признатим појмовима автономије и ностојећим државним законима у том погледу с једне и односним прерогативима државне власти с друге стране. Предлог Оаборског Одбора, у том погледу снремљен, такав је, да мора задовољити свакогразложног родољуба као што ће задовољити и државну власт. 0 радикалпо-либералиим каквим захтевима у том погледу не можз бити говора већ зато, јер се ту ради о одношају и једне цркве према државној власти. А шта радикализам има са црквом, а у интересу цркве, заједничког ? Зар либерализам пријатељ самосталности и независности цркве ма које, баш према државној власти ?! Не. У питању фондовско-фундацијоне наше авма кога. Наше опознције су баш у најновије дане имале прилику, да баце поглед на другу страну, а у другој једној — сриској коалицији, да нађу за себе углед и пример. Ђур$ев дан је био ове године доста јасан и светао, да су могле тај углед н прнмер уочити. Љему су требале следити и подражавати, јер то би била коалиција за себе, а не против себе. Такву коалицију наш оншти интерес и тражи, а зове се она иначе —- наш споразум.