Srpski sion

Б р . 21.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 335.

либералима довикнути: српср:а православна дрква не треба радикала и либерала него православних родољубивих синова и ђетића. Или ће се зар наш народ дати обманути од самозваних вођа својих, те одобрити њихову недоследност и неиромишљеност, њихову обману и иревару, која против радикализма и либерализма ирема црквп војује на зборовима, а развија им барјак у народно-црквеном Сабору и њихове принципе уноси у цркву! Зар ће и наш народ пасти у недоследност и клизаву стазу, те своју цркву Цвешне иедеље бранити, а на Петров дап сам јерушиши! То наш народ не сме и не ће учинити, ради душе и образа, ради будућности и опстанка свога. Мирне душе чекамо реч народа на биралиштима. Она ће нашу тежњу одобрити, она ће нам дати снаге, да постигнемо што заједнички с народом желимо на корист народа наше и његове цркве. А радикализму и либерализму, којима се барјак вије по „Застави" и „Бранику в , можда ће тек онда пући пред очима: да наша црква и народ треба истините вере и чистог родољубља својих синова, а не црвених барјака, шарених лутака и китњастих речи, којима га желе усрећити синови око „Заставе" и „Браника", а које су га и довеле до данашњег стања. Наше опозиције : или морају своје радикалске в либералске барјаке савити и оставити их за политичка поља, или морају рећи народу шта на тим барјацима пише кад се они носе' у цркву и школу. И онда нека народ пресуди: Хоће ли цркву без крста и Јерархије, а школу без иконе и катихизиса, или хоће цркву и школу — какву му је дао Светитељ Сава. Ако опозиције наше не учине ни једно ни друго: онда им народ може само једно рећи: Овакви какви сте —• недостојни сте благослова народасвогаи Светитеља Саве. То ће наше опозиције и чути од народа свога на биралиштима. То су и заслужиле ■— под барјаком радикализма и либерализма пред црквом и школом својом. Можда ће ко хтети рећи: не улазе наше опозиције са својим радикализмом и либерализмом у цркву, нити је црквено устројство иод домашајем нашег народно-црквеног сабора. Дакле, да од радикализма и либерализма не прети цркви никаква опасност, јер да се он

не паћа у науку и суштину цркве, него само у спољашњу црквену управу. На тај приговор, односно оиравдавање радикализма и либерализма у нашем Сабору одговарамо ово : Спољашња управа црквена саставни је део црквеног устројства и живота црквиног. Радикализам и либерализам слабећи дух црквин у њезиној сиољашњој унрави, слаби цркву и разорава је у њезиној сврси и цељи, ради које црква постоји. Ту не може и не сме бити полутанства. Црква се мора као црква респектовати како у њезином унутарњем, тако и спољашњем устројству. Не може се у оном првом признати вечни јој конзерватизам, а у овом другом давати маха свему оном што немирном уму људском у његовим толико грешним експериментацијама на ум падне. Црква са радикализмом и либерализмом не може дозволити ништа заједничког. Црква би престала бити црква, кад би се са радикализмом и либерализмом ма у ком погледу ухватила под руку, или им ма и један прозор свој отворила, ма и један чошак им уступила. До год хоћемо да смо у цркви и да цркву своју сачувамо, не смемо радика-лизму и либерализму признати никаквог права на њу. Тако исто морамо одрећи квалификацију и надлеждост ма и у спољашњој организацији црквеној свакоме — ко ту организацију хоће да спроводи у име радикализма.и либерализма. Нашој опозицији као једном делу народа нашег не одричемо то, ал им одричемо то као радикалима и либералима. А јер хоћемо, да су и они у цркви народа свога и да с нама заједно раде на слави и бољитку њезином, те и свога народа, ми им кажемо брацки и српски: маните се, браћо, радикализма и либерализма и приђите уређивању своје цркве и народноцрквене автономије умивених руку од радикализма и либерализма, њихових принципа и конзеквенција, приђите као деца српске православне цркве и синови српског православног народа. Узмите својој странци назив други — а за то бар није невоље — ал не улазите у свој Сабор под фирмом и барјаком радикализма, и либерализма. То од вас има права да захтева и ваша православна Светосавска црква и у њојзи српски народ. А кад то учините ви ћете и друкчије хтети и ми ћемо се моћи брацки око