Srpski sion

Б р . 37

„СРПОКИ СИОН."

«'тр. 631.

1 ски, и високопреосвештена госнода еписко- ! пи Мирон, Никанор и Михајло. Впсокопре- ј освештена гиспода епископи Герман и Гаврило извинили су своје одсуство. Присутан је био још и министарски саветник г. Др. Александар Дардаји. 11о извиштају „II. Лојда* оав је ток конФерепције : Барон Бансри благодари присутнима, што су дошли, износи своје утиске са последњих конфг; ренција и моли, да би се епископи изјаснили, како би се могле отклонити тешцоће. Само примећује, да поред надзорног права државног жели, да одржи Крунина права, а при том нема влада намеру на даље да за себе задржи право решавања у трећој инстанцији. Автономија. дакле, треба да се уреда без тежње владине, да свој досадашњи делокруг прошири. Желети би било да Јерархија са световњацима у том смислу дође до еиоразума, а ако то не би било могуће, онда би он иозвао Синод, да донесе предлог који би томе одговарао. Влада викако нема намеру да строго законити пут напусти и жели замишљене ре®орме да спроведе без октројака. Његова Светост иатријарх Георгије ЂранковиИ жала што је сабор безуспешан био и боји се, да ће се по евима досадашњим изјавама саборске већине са истом тешко моћи доћи до епоразума у погледу расправе о јединетвеном статуту. Као главни узрок неуепеха сабору, означује Његова Светост патријарх изборни ред што поетоји, који скоро чини немогућим, да се скло гш умерена и консервативна већина у сабору. Високопреоев. госп. епископ Михаило ГрујиИ налази, да цела зграда црквене автономије стоји на нездравој основи. Што се садашњег положаја тиче. сумња, да се може ностићи сноразум између странака, као и стварање сталног за живот способног статута, све дотле, док иостоји изборни ред од 1871. год. и еабор остане у свом досадашњем склопу. 0 том да пресуди, како би се тај изборни ред променуо, већ за то није ствар епископата, јер је тај изборни ред некаионичним нутвм постао, те га за то епискони не могу ирипознати. Изборпи ред је до душе санкционисан од Круне, те има своје државоправне врености, али му не достаје — остављајући на страну нецелиеходност — црквено-правна вредност, јер је постао за време докјебила упражњена митрополитека етолица. Каноничпо је начело православне цркве, да за време упражњене митрополитске столице не смеју се учинити никакве новиие, које вређају цркву. Саветник Дардаји се слаже с нредговорницима у погледу изборног реда и склопа сабора, али тешкоћа је баш у томе, да се реши питање, како да се изборни ред промени у оквиру постојећих закона. После овога је била дужа измена мисли о

разним питањима која овамо спадају, но.у којој су учествовали сви чланови конФеренције. ВиеОкоиреосв. госп. епископ Мирон НиколиЛ мисли, да је из разних мишљења, ко.ја су на обе предхбдне конФеренције пала, дошао до тог утиска, да би једна конФеренција свију етранака, која би се нод председништвом Његове Светоети еаетала, ипак могла довести да се изравнају иротпвности. Ако би и та била безуспешна, онда би се заиста морао тражити номоћу владе нов излаз. Барон Ђанфн изјављује да пристаје на тај нредлог и моли Његову Светоет, да сазове из свију странака конФеренцију на којој би и епископи и еаборски одбор учествовали. Наравно да би та конФеренција морала имати пред очима као најглавнију задаћу саветовања и стварање једноставног статута. Тога ее влада мора одлучно држати у смислу кр рескрипта. Његова Светоет патријарх Георгије ЂранковиЛ пристаје на то и обриче, да ће ту конФеренцију сазвати, све ће употребити, да се сиоразум постигне, али екида са себе одговорноет, ако би конФеренција остала безусиешна. Барон Ђанфи захвалл-је нрисутнима што су му се позиву одазвали.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Б. (Епархијока скупштина.) Епархијски Административни Одбор еиархије Темишварске решио је, да се епархијска скупштииа сазове у јаиуару 1898 године. (V богословију карловачку) уписало.се 86 слушалаца и то: у IV. год. 21 (6 из Архидијецезе, 2 из дијецезе Горњо-Карловачке, 1 из Пакрачке, 6 из Бачке, 2 из Вршачке, 3 из Темишварске); у Ш. год. 25 (12 нз Архидијецезе, 8 из дијецезе Бачке и по 1 из: Вршачке, Темишварске и Будпмске и 2 из Горњо Карловачке); у П. год. 21 (12 из Архпдијецезе, 2 из дијецезе Вршачке и по 3 из Темишварске, Горњо-Карловачке и Бачке); у I. год. 19 (5 из Архидијецезе, 10 из дпјецезе Бачке, 2 из Вршачке и но 1 из Темпшварске и Будимске днјецезе. (Против беззерја.) Одушевљење безверског либерализма и безверске слободе, које је пре три четир године заносило познате кругове у Угарској и ликовало у своме триумфу, кад је законодавство угарско отворило врата и „закоиу о слободи вероисповести" пли закону о безверју, брзо се након тога ночело и гаспти, а данас га и нема. Умесго одушевљења и ликовања наступа већ зебња и страх, А опи, који су онда били најревносппји ноборници црквено-политичкпх рефорама, па п закона о сло-