Srpski sion

С тр . 874.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52,

гпма изван ње, дели 1Бегов спновски бол. Честптпж нокојнпдпма нека је лака земља и вечни сиомеп! (Одликоваве) Љегово Високопреосвегатенство г. епископ Вачкп. Герман Оттчи/1, благоизволео је одликоватп црвеппм појасод јереја Младена ЈосиЛа пароха у Мартоношу ијеромонаха Михаила МиловаиовиИа катихету на срп. вел. гимназији у Новом Саду. (Катихетски иопит) пред односшш пспптним поверенством положио је, дана 15. и 16. о. м., намеснп вероучитељ у Загребачким кр. средњим и стручним школама г. Димитрије ВитковиИ, те је једноглаено оспособљен за вршење вероучитељске службе у средњим школама. (Како отраначки бијео цијепа народ). Читамо у Србобрану ово: Из једнога ппсма из Т.УР П Ј 0 У Вачкој, упућена на једног проновједника братске слоге, вадимо ове редове: „Дође ми, да свиснем кад видим до чега доводи неспоразум, да се рече и свађа најодговорнпјих синова за његово добро. Код нас се завадпо пријатељ са пријатељем, кум са кумом, брат са братом, Страшно је то п помислити ! Овде има радикално и либерално коло, у којима ратарске девојке нграју; радикалнп н либерални бирцус, и у који иду једни, не смију други аи завирити. Чак су и цркву иоделили на двоје, те на једном месту стоје раднкали, ана другом либерали. Зар то нијегрозно" ? — Грозно је, ал' су грозни и они, чнјег рада је та појава плод. Тој појави ваља више пажње обратитн; лечити је и сузбијати је у љубави за народ, а не за странке. (Из Северне Америке) стижу, како који дан, све радосније вести о успеху св. Православља међу тамошњим унијатима из Галиције. Недавно је тај нокрет продро и у Техаз, један од најудаљенијих крајева Уједињених Држава. Неколико православних рудара дозваше правосл. свештеника, да задовољи њиховим религијозно-наравственим потребама, додавши, да има међу њпма „два—три" унијата, којп би примпли Православље. Кад тамо дође архпмандрит Теоктист, нађе, да се та „два-три" човека састоје управо од 44 човека, који изјавише жељу, да се врате у прадедовску веру, и одмах бп приступљено делу. Кад их је архимандрит занитао, да ли је њихова намера искрена и поштена, одговорише: „Ми желимо, да будемо православни, одричемо се папства, унијатства и њихових заблуца. Прихватајући свету православну веру радо и добровољно ми се обвезујемо, да ћемо своју децу тако васпитати, како би се она могла молити Вогу православно и по књпгама црквено-православним, а не по унијатским. Молимо вас,

| оче, па напишете нашу покорну молбу !1>огову Преосвештепству Николају, да нам пошље те књпге, а ми ћемо, даће Вог, моћи платити за све, што је потребно за нага духовни жнвот." Прп том са сузама у очпма целиваше св. Крст и Јеванђеље, а мисијонар пх је кропио св. водом. После вечерња сви се исповедише, а сутра дан на литургији сви приступипге св. тајнп причешћа побожно и као гато треба, радосни, штр се опет нађоше у крплу евоје рођене мајке — св. .цркве православне. („Пчелица,") лист, што га је уређивао познати књижевник наш г. Мита НешковиИ, жупанијски школскп надзорник у Веловару, а који је г. 1894. морао престати ради службених послова свога уредника, излазиће опет од нове године, два пут жесецу. Дена му бпће 80 новчпћа или једна круна и 60 филера. Вересије нема. — Препоручујемо најтоплије тај лист, који је за прошлог излажења свог умео својом ваљаном садржином стећп леп број не само претплатника него п добротвора. Претплату ваља слати на уредника његовог у Ђеловар ХрватсЈса. („Ка^оИсМ. 1лз1") лпст и опет се љути и једи. Мп забележили само: шта је о њему рекао јавно на суду Др. Спевец, — а он ? Онако по његовски, заварава траг. Правда се противхришћанскпм назорима дра Спевца и „Тасиним дневником". Нити смо ми говорили о тпм назорима, које, разуме се, и ми осуђујемо; нпти смо ми равнодушнп пред појавама које бележи г. Таса. Али о томе није реч, него ономе, што је о „Ка!;. 1л8Ш" рекао Др. Спевец. Но тај лист, још мало, па ће рећи, да смо ми крпви и тим појавама, па и томе што дра Спевца не мога од Рена-на и Тибингенске гаколе одвратпти нп сва ученос.т високоученпх светпла у „Ка^оИскот МзШ". Каква је „Језујитска дрскост" јога ће и то рећи. А шта она није све казала! Само још није доказала, да Др. Спевец није о „Ка4оИскот ЈЈвШ" и његовом уреднику рекао истину. А о томе је сад реч. Нове књиге. Изангао је пз штамие: Шематизам српске православне Архпдијецезе Сремско-Карловачке са каледаром за г. 1898. Издање Архидијецезалне управе. Срп. Карловци. ПГтампа Српске Маиастирске Штампарије. 1897. По статистичком нрегледу тога Шематнзма било је г. 1897. у Архидијецези 97 пароха, 38 админпнистратора парохпје, 5 системизованих, 3 протопрезвптератска а 11 личних помоћника. Свега свештеника мир-