Srpski sion

БР. 10

„СРДСКИ СИОЕ".

С тр . 151.

лога чисте међусобне љубави наше братске, буде јемство братске слоге ири решавањима и саветовањима синодалним око унанређења православне нам цркве и благостања многонапаћенога народа нашега. ј ер та је слога и љубав нужна и црквии народу нашему." Високопреосвештени епископ Вршачки г. Гаврило ЗмејановиЛ наздравио је топлим речима родитељима иовопосвећеиога г. еиископа, истичући величину радости родитељске, која не подлежи иикаквој мери. Високопреосвештеии г. епископ Лукијан , захвалив се у име својих милих родитеља, а сећајући се и свога духовнога оца, који га је у монаштво увео, наздравио је високоиреосвештеноме г. епископу Темишварскоме Никанору ПотвиЛу. Високопреосвештени г. епископ ГорњоКарловачки Михаило ГрујиК^ сећајући се, како се његова Епархија радовала његову посвећењу и доласку у Епархију, уверен је, да се таквом радошћу испуњава и Епархија Будимска, Епархија епархијота малобројних, али у вери и иоштовању својих срнских народних светиња великих. Говорећи о љубави народа, која треба да се свија око својих епискона као око стожера, и о љубави епископа према народу своме, коју у сумњу не треба доводити, подиже чашу у славу љубави између Будимске Епархије и новопосвећенога јој епископа, и у здравље Будимских епархијота, коју здравицу нека они приме као израз срца, што осећа за све Епархије једнако. Високопреосвештени г. епискои Лукијан наздравио је после тога свима изаслаиицима из Епархије своје, свима иријатељима и нрисутнима гостима. Високопреосвештеноме и новоиосвећеноме епископу Лукијану здравише још у име Епархије и епархијскога свештенства протопрезвитер Гаврило Бољарић, у име града Карловаца градоначеоинк г. Св. А. Јанковић, и у име града Баје као роднога места новопосвећенога г. епискоиа, сенатор истога града г. Ђорђевић. * Тако је обављена и извршена свечаност иосвећења новога епископа Будимскога високопреосвештенога господина Лукијана БогдановиЛа.

Као што напред рекосмо, целу ту свечаност пратила је жива радост и искрена симпатија ирисутнога, много искупљенога народа. Она је свога израза добијала у живоме и напрегнутоме интересовању у цркви, у вишекратноме клицању при говору новопосвећенога епискоиа, а одушке ираве нашла је у бурноме клицању и поздрављању новога еиископа, ириликом изласка његоваиз цркве. Та радост и симнатија, удружена са најлепшим надама у архипаетирски рад новога епископа, разлевала се — тако рећи у личним изјавама оних, који имадоше среће поздравити новога епископа неаосредно иза иосвећења. Тим изјавама придружише се м ;огобројне изјаве брзојавних честитака, међу којим бележимо и честитку високоиреосвештенога митрополита Дабро-Босанскога, и Мостарскога и честитку високопреосвештенога г. епископа Темишварскога, великих жукана Новосадскога и Пожешкога. А каква је тек радост, какве ли су се наде разлевале тога дана широм Будимске епархије ! Верни тумачи њихови беху окружни протопрезвитер Мохачки г. Бољарић и Бајски сенатор г. Ђорђевић својим заносним здравицама, подигнутим. за обедом, у славу повога им енископа. Радост и нада епархијота Будимских оправдана је. Епархија Будимска добила је епископа, кога красе многе врлине, родољубље, лепа спрема, добра воља, мужевна снага н енергнја, у удружењу којих свако ће радо иризнати и видети гаранцију за остварење и најленших и највећих нада, којима не само ЕпархијаБудимска него и осталп срнски православни народ Митроиолије Карловачке погледа на новога епископа Лукијана. Да, цео тај народ, јер целога се тиче и цео се он интересује за будућност и напредак оне Енархије, којој је суђено било, да као нека, расута оаза 40 година изложена буде запљускавању, без иотребног јој заклона и одбране. Та епархија данас може душом дахнути. Она данас није без своје ноглавице; има данас свога Архипастира, с којим ће моћи поделити и добро и зло, а који ће вољан и оран бити, да јој зло тамани, а добро подиже и множи. Пријатељ реда и рада, дисциплине и законитости, пријатељ и по-