Srpski sion

Број 17.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 265

ч .ој духовној домовини, не доиугатају вам , никаквог доброг дјела, које не доноси иривремене користи, или ма какву жртву изискује, најиошље дотле вас доведу да нристанете на сваки гријех. По томе је ли то љубав Божја, гато вам унутрагањост ирожима, она вам доиугата сваку невину насладу радосги ове земље, она вам допушта сваку невину насладу радости ове земље, она вам шта више ставља у свету животну дужност, да радите, да се Божјим уздањем бринете за одржавање свога тијела. својих земаљских одношаја и добра; али ОЈа вас позива, да се грозите од свакога уживања, које се дужности нротиви, од сваког незакопитог средсгва, да придобијете блага земаљска, од сваке Богу неугодне номисли, која се у срцу буди, и да своју бригу за земаљским иотчините жељи за вигаим и вјечним благама, она распаљује у вагаој души свете ријечи Исуса Христа, то је моје јело и моја радост, што чиним в<;љу Опога, Који ме је нослао. и вршим дјело Његово на земљи, она вас одуше вљава, да неуморпо тежите за тим, да вољу Божју учините својом, јер је Она најбоља, и да ако је могуће, жртвујете служби дужностп и чуствене насладе и блага земаљска, и тјелесне снаге и године живота, и да гим докажете своје највише духовно благородсгво, своју наравствену слободу, своје грађанско нраво на небу. Како ће једно поред другог опстојати? Како се слаже немирна, несита и страсна борба за земаљскмм стварпма с оним светим миром, који у обилатој иуноћи пружа живот, који је од Бога, живот у служби Божјој? Дедер, нека постане и буде узвишена помисао : Мо] живот и моје биће од Бога и онстоје иомоћу Бога, вјечна звјезда претходнпца нашега бића; и све друго нека се иреобрази п преузнесе у тој унутарњој, неугасивој свјетлости нагае вјере, у живој свјести нагаега Бога, у ком ми овдје живимо п јесмо, и вјечно ћемо бити, као непролазни духови, каобића Божјега норјекла; и све наше бриге, наше жеље, нагае наде, нека прожме, нека очисти, нека пајпогаље сноји света жудња: да ирјидетх царство, о Боже, да вВдггх коиа ткоа , гак« на НЕвеси и на згмл\\.

0 назаренима и њиховом учењу. Пишк Југ Станикић парох. (Наставак.) Оеим осталога, свештенство има власт „везати и дрешити," другим речима: отпуштати и задржавати грехе. — Христос вели својим апостолима: „Заиста вам кажем: штогод Свежете на земљи, биће свезано на небу; и штогод раздрешите на земљи биће раздрешено на небу." (Мат. 19., 18.); или боље: „примите Дух свети, којима оиростите грехе, оиростиће им се; а којима задржите, задржаће се." (Јов. 20., 22. —23.) — Ради кога је дао Христос аиостолима ту власт? Свакако ради грешника, да би ее могли сиасти, греха опростити. После смрти апостола, од кога су могли грешници тражитн и добити „опроштење" својих грехова? После смрти апостола, или је било оних људи, који су имали власт „праштати" грехове, или није било. — Ако таких људи било није, онца су грешници страдати и иропадати морали само зато, што се Христос за њихово спасење побринути или није хтео, или није могао; јер да је Христос то могао, а још више хтео, Он би морао у цркви својој коме дати власт „прашта-ња грехова" и после апостола. Но тако мислити не даје нам вера да је Христос — Бог; тога веровати не можемо, јер знамо, да је Христос баш за то и „дошао да нађе и спасе, што је изгубљено." (Јов. 19., 10.) — А ако је у цркви Христовој носле апостола било људи, који су имали власт „нраштати" грехе, онда је јасно, да су и тн људи — као и апостоли — примили ту власт од самога Христа „Духом светим", а нреко апостола. На име, апостоли су од Христа примљену власт „везања и д.решења" преносили са себе на своје прејемнике — „Духом светим"; те тако свештеничка служба и свештеничка власт доиста „истиче из св. Духа." Или зар људи, који су после смрти апостола имали власт „праштања и задржавања" грехова, нису те вЈгасти од апостола наследили, него су је добили од — људи? Па за што те власги и апостолима нису људи дали, него им је дао Христос? — Или зар ти људи те власти нису ни од људи примили нити су је од кога тражити морали јер су је већ имали, а добили су је — крштењем? Па зашто је Хрисчос давао апостолсма оно. што они ннсу требали, јер су већ пмали '1 Зашто је Христос