Srpski sion

С тр . 728.

„ОРДСКИ СИОН."

В р . 45.

и из израза: „да се оправдамо благодаћу Бзеговом". У овоме „оправдати се" (§1хасоОагЈ-ас) добија човек не само истииито оправдање, иего и поуздану наду на живот вечни (Смтђ ос1шт). Оправдање назива апостол још и „спасењем". БлагодаЛу сте сиасени кроз веру — довикује он ЈеФесцима (2, 8). Шта пак поближе разумева под тим асб^габш видећемо из 2, 4—6 Бог и нас, који бејасмо мршви од грехова (уахро1 тоТд ларатшбЈлаап^) оживе с Хрисшом (аи^г^мотпо^агу тф Хргатф). Спасење дакле и оправдање наше састоји се у томе, да се ми оживљавамо. Да изрази нојам о асргасс; ларалтмјлатму употребљава Павао разне изразе, који одговарају библијском начину изражавања. Он најпре ставља стање оправдања на супрот стању греха. Кад бејасмо грешници Христос уе умро за нас, док смо још били непријатељи тмирилисмо се с Богом — много Лемо се веЖма сиасти сада, кад смо се оиравдали крвљу Његовом, кад смо се иомирили (Рим 5, 8 —11). Ми смо умрли греху (Рим. 6, 2), оиросшивши се од њега ми смо иосшали слуге иравде (6, 18), слуге Божје (6, 22); иокварено је (хаЗ-зрут/јгН]) шело греха, оиростио се онај који умире од греха (6, 6. 7) и оирао се од њега (I. Кор. 6, 11). Бог јс иомирио са собом свеш у Христу, не примивши им греха њихових (II. Кор. 5, 19). Пошто је оправдањем упиштен грех, који је једини био узроком гнева Божјег, то је и а(6^га9ш еото ттј$ оругјс; природна последица оправдања. Пзбавио нас уе Бог од власти таме и иремешио нас у царсшво Сина љубави своје (Кол. 1, 13) Ова два стања разликују се унутрашње и битпо једно од другог, јер шта има иравда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с шамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав део има верни с певерннмаЧ (II. Кор. 6, 14. 15). Суштина оправдања потпуно је рас^ ветљена једном згодном паралелом, коју Павао повлачи између Адама и Христа (Рим. 5, 14—19). За нас ће бити довољио, да узмемо на око само последњу изреку овога пасуса: „Као шго непослушањем једнога човека посташе многи грепши , тако

ће и послушањем једпога бити многи праведни" (19). Ако смо ми пређе били верне слике Адамове, то смо тим више сада верне слике Христове. Ово је пак наше крајње и највише одређење, да будемо једнаки обличју Сина Његова (Рим. 8. 29). Настаје питање, како се човек оправдава? Павао се о томе различито изражава. Човек се онравдава бса тгсатгоо^ (Рим. 3, 22), гх гаатгм^ (Гал. 2, 16), таатгс (Рим. 3, 28). По учењу аи. Павла сви су људи без изузетка по природи грешници, абшзс. Сви и Јудеји и незнабошци налазе се у стању ссбааа, дакле и у стању мржње и гнева Божјег. Из тога стања не ноже се сам човек спаети, пе може пи законом стећи истинскога оправдања. На ово несрећно стање, у којем је човек непрестано живео у нескладу с Богом и самим собом, Бог се најзад смиловао и даровао му у Христу истинито оправдање. 17 Он је послао свога рођеног Сина, да се иравда закоиа исиупи у нама (Рим. 8, 4). Бог је онога, који не знађаше греха нас ради учинио грехом, да будемо иравда Божја у Њему (II. Кор. 5, 21). У Њему се свеш оиеш иомирио са Богом (П. Кор. 5, 19). Бог је иоказао своју љубав ирема нама. што Хрисшос, још кад бесмо грешници, умре за нас . .. још док бесмо неиријатељи иомирисмо се с "Богом смр&у Сина Његова (Рим. 5, 8 —10). Ако је иак један за све умро, то су и сви умрли (П. Кор. 5, 14), који су се крштењем у смрш Његову крстили (Рим. 6, 3). Тако је смрт Христова не само доказ Божанске очииске љубави према нама, иего и откривење Божанскога оправдања. (В18рт§). Јер је Бог поставио И. Христа очишЛење вером у крви Његово], да иокаже своју иравду оироштењем иређашњих грехова; у иодношењу Божјему, да иокаже иравду своју у садашње време (Рим. 3, 25. 26). Крв је дакле Христова последњи и иајдубљи основ пашега оправдања. Вером у Н>ега и Његову спасоноспу смрт човек се оправдава(Наставиће со.) 17 Упор. В'18рјпд, Егк1. Кот. 8. 87, 88.