Srpski sion

Стр. 462

„СРПСКИ СИОН."

— Благодарим велеученом и високопречасном господину архимандриту Илариону Руварцу на усрдној здравици, коју је изволео напити Управи славне сремске жупаније. Политичке су области биле вазда уверене о томе, да су свете обитељи Фрушкогорске лојалне у испуњавању сваке грађанске дужности. Радо ћу иоднети својој жупанијској области и овом приликом тако свечано исказане изјаве непоколебиве лојалности Фрушкогорског монашког свештенства према прејасном престолу и милој домовини и известићу, да је ова данашња црквена свечаност освећења манастирскога храма била у сваком моменту своме узвишена. унраво величанствена ! (Живо одобравање). Речиги домаћин архимандрит Иларион наставио је читав низ здравипа и дигао је чашу своју у здравље својих милих другова присутних настојатеља: архимандрита и игумана и јеромонаха, даље у здравље присутних протопрезвитера Јована Јеремића, Ђуре Страјића и Васе Николајевића, проФееора проте Јована Живковића и осталих нредставника световнога свештенства, напокон наздравио и лику вредне богословске омладине, — захваљујући свиколицима топло и усрдно што су дошли на ову свечаност и вољно допринели увелича њу њезином. ГГрешав са здравицамапа поједине особе, наздравио је архимандрит прво грађевинскоме саветнику Херману Болеу из Загреба „чија је — као што рече домаћин — главна заслуга, што је грађевина цркве и здања манастирског добра изведена и лепо сређена". Наздравио је браћи својој „по људској нлоти," пресветломе Лазару Руварцу, умировљеном потпредседнику банскога стола и Димитрију Руварцу , проти и управитељу Манастирске штампарије, благодарив им што су дошли да братски поделе с њиме радост његову. Сетио се лепом, топлом здравицом и Нестора срнских књижевника Антонија ХаџиЛа, председника „Матице Срнске", под чијом — рече —управом ово наше књижевно друштво сада боље напредује него икада што је и који је душа и друштву „Српског народног позоришта". Прешао је

по томе здравицом „на свога некадањег ученика и драгог пријатеља велеможног г. краљевског саветНика народнога засгупника Стевана Васииа ПоиовиКа , управитеља Текелијина завода, рекавши: „да његов књижевни и иросветни рад искрено поштује и да се његовој енергији у јавним пословима заиста диви". Наглашујући нарочито „како цео српски евет зна за „Чика Сгеву" но бесиримерној доброти срца свога помаже српској сиротињи свуда, где год може", па захвалио му се усрдно што се тако издалека потрудио на ову светковину. ЈГичне здравице завршио је архимандрит Иларион са кратком али врло топлом здравицом дру Лази СекулиКу, вредпиме патријарашкоме инародно-црквеном тајнику, који је са две дивне и огромне воштанице ирви ктиторисао обновљеном и данас посвећеном храму Св 0. Николаја. Врло ]е карактеристична била завршена здравица архимандрита Илариона, коју је напио својој милој братији, која живи с њиме под једним кровом, с којом он дели и добро и зло, радост и жалост. — Обновисмо, братијо моја драга рече архимандрит Иларион — милом Богу хвала и кућу и цркву своју. Украсисмо је колико могосмо и како умесмо — али тиме што смо ову своју обител споља украсили не учинисмо још ништа. Чујте, мила братиј о мој а, ч у јте ме и ви остала браћо моја во Христ-ћ —- Фрушкогорски калуђери! Ако се ми не обновимо и духом — бићемо подобни гробовима, који су с ноља лено окречени а изнутра пуни све саме трулежи. Ако ми српски калуђери не будемо тако радили и тако живели, да будемо на утеху и на сазидање срнекоме народу — онда је боље да се нисмо ни родили! Аманет вам ова моја реч! А сад: да Бог поживи моју милу братију Гргетешку! Нарочито да Бог поживи мога намесника Оца Јосифа , који је много издирао док се овај посао радио. Живели и сретни били! Кад су умукли громовити гласови наших младих певача и стишао се мало жагор свако је очевидно поново нретурао по