Srpski sion

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 441.

1/ХХХУ. Георгије Бакаловић. (год. 1828.) Њега, је споменуо пок. Лазар Николић књизи „Српски сликари" на 54. страни. Овакако ће бити близак сродник Јовану Бакаловићу сликару, кога сам ја већ у овом листу сиоменуо. А стално је, мислим , пребивао у Карловци. У трапезарији ман. Ирибиве-главе налази се иортре митрополита Отратимировића, на полеђини кога има запис, да га је Георгије Бакаловић 1828. год. копирао — дакле са другог портрета пресликао. Овим портретом није баш показао велику сликарску вешгину, али то још не значи, да је био лош живописдц. 1 ј ХХХУ1. Никола Нешков, иконописац. (год. 1753.) У проскомидији цркве манастира Крушедола налази се на дрвету живоиисана икона, која представља св. Стевана Бранковића деснота српског и целу његову породицу: жену му Ангелину и синове владику Жаксима и деспота Јована, која јамачно као целиваћа икона служи, јер је у тој величини као обична целиваћа икона. Њу је по наруџбини владике карансебешког и вршачког Јована год. 1753. живописао Никола Нешков у Вршцу. Никола је ову икону тако мајсторски живописао, да се може правим ремек-делом своје врсте назвати. Ја сам баш видео многе иконе и живописе старих живописаца, али мислим да се не варам, да кад кажем, да их је Никола како цртежом, тако исто и природношћу, лепим избором и хармонијом боја наткрилио. Рекао бих, да је био први међу савременицима. На икони се налази и красно исписан запис минејским словима, кога због краткоће времена нисам могао да прецишем, али чим стигнем, учинићу и то и обелоданићу га. А рад сам и о самој икони овој опширније коју рећи. Г ј ХХХУП. е . Поповић, еликар. (год. 18-22.) Когод је кад био у канцеларији архидијецезалне конзисторије, јамачно му је у очи пало портре архимандрита Герасима Зелића. Запис на полеђини овога портрета каже, да га је сликао Е. Поповић 18. Септембра 1822. у Бечу, Ово портре израђено је фино, стога је Е. Поповић јамачно спадао међу дибре сликаре.

Г ј ХХХУТП . поп-Евђеније параклиеара. У цркви ман. Крушедола налази ое овећа икона Мајке Божје, која по изгледу своме представља. велику старину. Живописана је лепо. Обновио ју је пои Евђеније параклисара (нараеклисијарх) при игумну крушедолском Јоани киј у. И ако година обновљења није споменута нити знам, кад је живео игуман Јоаникије, по запису поп Евђенијевом, могу позитивно да тврдим, да обнова пада у почетак — најкасније у половицу 18. века. БХХХ1Х. Јован Калаваху. (год. 1820.) У трапезарији ман. Прибине главе виси за врати иортре бившег пароха пештанског Георгија Марго, који је по запису рођен 1780. године. Портре ово сликао је Јован Калаваху сликар, по народности јамачно Грк. Ја га као и Василија от Мале Русије уврштавам међу Србе сликаре тек тога ради, да му се име не загре. Портретиста је био добкр. 1Х1 ј . Петар Драгић. Ону велику икону мајке Ангелине деспотице, што се налази у ходнику ман. Крушедола наспрам улаза у капелицу владике Максима, живописао је у Панчеву год. 1888. Петар Драгић. Лик мајке Ангелине прави је српски лик, каквих се често виђа у Србији. По овој икони рачунамо, да је Драгић добар сликар. Видимо, да добро кичицом влада. Какав му је колорит не можемо по циглој овој икони судити, јер је мајка Ангелина одевена у црну ризу, где се колорит није могао испољити. Ко позна Драгића и његове радове, учинио би роду глас, кад би коју више о животу, раду и дару његову написао. Ј ј ХГЛ . Јаков Орфелин, акад. молер. (год. 1792.) Г. др. Владимир Николић у књизи „Српски сликари" спомиње овог Јакова као синовца чувеног сликара Захарије Орфелина, но не говори потање о Јаковљевим радовима. Добротом часног госп. пароха краљевачког Косте Вуковића дошао ми је у руке запис изнад царских двери цркве краљевачке, који говори, да је темпло исте цркве моловао Јаков Орфелин. Запис гласи : Ко славВ стма , едино