Srpski sion

С тр . 442 СРПСКИ

ГбЦЈНМЛ, ЖИВ0ТК0рАЦЈК1А, и иерлзд-клилшА Троицк!, Оца, и снд и стаго д)(а: совершисА тглшло ^ра/иа сего иже во стм^а Оца ндшего Николаа /И\грл\ г к'1иских чВдоткорца нл» стоАнУелАх и иждивенТбжк окфествл крлл *кклчкаго кх сбфелЈа кг котитатф с\грл»Тискол1х ЗЈли-кдЈржатмств-к Гсиодина Францишка II. 1л<ПЕратора Рил^скаго кралд \8нгарскаго Бо^елЈСкаго и прочад. и при нреосфенн^кишел^х и прекос^дитмн -кишелЈХ Господин -к Отефан-к «5 Отратил«ирокичк, нракоелакнол»к ДрхТепкггк карлокачкол^х и ксе)(к к' цесарокралекеки)(Х держака^к ижр^ктамфагосА Олакено-Оервскаги; и Еала^искаго Народа ЛЈитроиолитФ, и его цесарокрал^квскаго и Лптолическаго Вмичестка Таинк1Л<& Оок'ктникол<х и при Гдин 'к Га крТил^к 1сакокич*к Протопресвггер'к Дл^итрокачк #л1ж и сегожх лј ^ стд и паро)(8 Гдин -к 'Гоанн -к Харанитович-к ©гоже трВдол^ж Ж осно ваниА це,жве до сокершенид Телшла крал -квачкаго и спол*офестк8к >цј$ 1«рек> 1оанн8 Казилшроричб Д'кта Г осиодна 1794. ЛЈца Октол(: 23 гв Изх овразиеА Ц) 1акока ОрфелТна, цесакрал^квскаго Дкад(лшческаго Жалера: жите.ЈА карловачкагц*. Пре тога — год. 1792. живописао је он темпло цркве у Великим Радинцима у Срему. Нисам видео ни једног његовог сликарског рада, те не умем да кажем, какав је сликар био. Како видимо и Јаков је био карловачки житељ као и стриц му Захарија. Знам ја и за трећег Орфелина карловачког — Александра. Шта је овај био Захарији и Јакову, не знам. Како је Захарија имао само једног сина Петра, вероватно је, да је Александар био синовац Захаријин а можда рођени брат Јаковљев. Александар се је у осечкој цркви 24. маја 1806. г. венчао са Аном, кћерком Атанасија Шевића из Осека. 1/Х1Л1. Лазар иконописац. (год. 1592.) Саомиње се у натиису око икона у манаслиру св. Трој ,це код Плеваља — г. 1592. 1ј ХШ 1. Георгије Митрофановић, зограФ. (год. 1622.) Живоиисао је трапезарију манастира Хиландара у год. 1622. Био је инок.

СИОН Б р 15

1Х1ЛУ. Аћим Марковић, живописац. (год. 1732.) Спомиње се у једно.ј рукописној књизи манасгира Хиландара. Живео је у нрвој половици 18. века. БХБЛ'. Теодор иконописац. (год. 1753. и 1763.) Год. 1753. живописао ,је икону св. Јована, која се храни у ман. Ђипши : а 1763. год. је у друштву са Димитријем Бачевићем (кога сам ја већ споменуо) сликао иконостас цркве села Крушедола. За презиме му не знам. 1 ј Х1 ј У1. Михајило от Соколовић, молер. (год. 1773.) На слици, која представља пређашњу српску цркву у Будиму, која се чува у здању српскв школе будимске, има овај запис: Опи« сасе сТе назналшноканТе настоАнТелЈХ госпо« дара кирова в8дил !Скаго Петра Несторовича, чрезх /Ии^аила ® Ооколокича, л»олера вх л^кто 1773.тов ^-^сеца декел^врјд 7 дне. Према коме ју је дакле моловао 1773. Михајило пл. Соколовић. 1 ј Х1 ј У11. Мојсеј Суботић, иконописац. (год. 1785.) Родом Сремац. Живописао је иконостас цркве у Великим Бастајима у епархији пакрачкој, као што то потврђује натпис на иконостасу исте цркве. Овај рад завршио је Суботић 5. октобра 1785. г. 1Х1ДПП. Григорије Давидовић, иконописац. (год. 1793.) 4. Октобра 1793. год. завршио је сликање цркве мон. Шишатовца „од певнице до врха свода", а 20. Маја 1794 г. довршио је темпло исте цркве; 7. Октобра 1795. године пак довршио је сликање другог доласка Христовог на земљу — на корошу и 3 (три) иконе на своду српске цркве у Дивошу. 1Х1ЛХ. Свештенојереј Симеон, и син му: С. Алексије. (год. 1814.) Родом суизБелог-поља. Измоловаше 1814. г. темпло ман. Високих Дечана. Запис о томе гласи: Ови телшло изоврази свефеноереи Ои