Srpski sion

С тр . 576.

В р, 1ђ.

пдмах пред црквом, стојало је у орнату околно свештенство са окр. протопрезвитером Велимиром Недељковићем на челу. Ту је дочекало високог госта и општинско поглакарство, у име кога га је поздравио др. Арпад Мата умиров љеии одсечни саветник и велепоседник батски. Нред црквеном портом је поздравио внреосв. Г. епископа црквено-ошптински председник а у цркви месни дарох Јован Бешлић. После мале почивке у парохијском дому, отпраћено је Његово Високопреосвештевство у цркви на бденије, које су служила три презвитера са придворним ђаконом, а остало свештенство је у певници нојало, а на јектенија је одговарао искупљени народ, који је цркву дупком напунио, тако складно и одушевљено, да је то ретко чути и у много већим и у срцу Српства лежећим општинама. Сутра дан Његово Високопреосвештенство посетило је пред св. литургију месну вероиспо- ј ведну школу, где је присутнима своје опаске и недостатке на школској дворани изнео и уједно саопштио им начин, како да своју премалену школску дворану прошире на већи број деце, који се у овој општини у новије доба множи. Дотле, док се Његово Високопреосвештенство у школи бавило, искупило се мноштво народа из места и са стране иред школом и црквом, да види свога љубљенога архијереја, да присуствује божанственој архијерејској литургији и да чује мудре поуке из уста свога архипастира. На архијерејској литургији са високопреосвештеним г. епископом служили су Велимир Недељковић окр. протопрезвитер будимски, јереј Димитрије Рајић адм. столно београдски, јеромонах Лаврентије Томић чипски јереј, Стеван Чампраг конз. бележник, јереј Јован Бешлић ^есни парох и Доситеј Поповић придворни ђакон. На јектенија одговарао је врло складно меУ" шовити збор будимског певачког друштва „Зоре", које је свесно своје узвишене задаће у овим крајевима, где нас је тако мало, из сопствене побуде излетило у Бату, да лепим коралним појањем увелича славу црквену, што је утисак наше велељепне и дирљиве архијерејске литургије иотпуним учинило. После св. јеванђеља впреосв. Г. епископ говорио је са амвона сакупљеном народу пун један сат, тангирајући у кратко све дужности Хришћанина и нороке и грехе, у које наш народ може упасти и обично упада, одговарајући их од тих порока и грехова. Нарочитој пажњи

присутних прегшручио је школу и васпитање деце, даље пољопривреду, те их је живо подстрекавао, да оснују земл.орадничку задругу, која се и у овој епархији мало по мало гаири иредочивши им огромну како материјалну тако и моралну корист те установе. И ако је овај говор читав сат трајао, верни су га до краја запетом пажњом слушали и сваки час одобравању свом знака давали. Говор тај је од огромног утиска био, а честити парох тамошњи, наћиће много тема у њему за своје проповеди, када ће се увек моћи пред паством својом позвати, шта је наш љубљени архијереј о храмовној слави казао, и до њега је онда, да дотично место обради у оквиру једне проповеди. При крају св. литургије ишло се литијом код крста, који је од храма на 8 минута удаљен. Народ је ван себе био од радости, и у поносу свом, што могаше угледати и пратити архијереја свога под небом, а у том опходу учествовало је цело село па и иноверци те изгледаше, да је то општина са 2000—3000 душа, а не 400. — Овај величанствен опход, при коме је примеран ред владао, свршен је са уобичајеним опходом око цркве, пронисаним за храм цркве. После св. литургије, која се тек у '/ 4 2 сата свршила, чинило је Његово Високопреосвештенство у месту посете, а после тога у */ а 3 сата следовао је свечани ручак код домаћина нароха, на ком је преко 30 особа било. За време ручка наздравило је Његово Високопреосвештенство бираним речима Његовом Величанству, премилостивом краљу нашем Франц Јоси®у I.; Др. Мата Његовом Високопреосвештенству; Емил Лика домаћвну и домаћици; Стеван Чампраг Дру Мати и општинском бележнику, који су много доиринели овако свечаном дочеку и посебно Емилу Лики, као ктитору цркве; домаћин Велимиру Недсљковићу, протопрезвитеру, Емил Лика ркат. окр. иротопрозвитеру и Димитрије Рајић присутним преставницима цркв. општине. Када је впреосв. Г. епискон разрешио трапезу, захвалио се ирисутиом ркат. протопорезвитеру, што је до нре у местима столнобеоградске ркат. епархије свештенство њихово са нашим сваки додир избегавало и највећу нетолеранцвју показивало спрам православља, а што је сада друкчије, приписује новом енископу те епархије,

ИДЕ ДОДАТАК