Srpski sion

Б р . 19.

СРПСКИ сион

Стр. 577

Додатак 19 броју „Срп. Сиона" Јулију Вароши, те је у његово здравље подигао чашу. По ручку виреосв. Г. епископ праћен од свих гостију, отишао је у порту, где је народно весеље било. Ту се видело, да овај народ, који се ту међу туђинцима као оаза у пустињи налази, верно чува народне обичаје наше и народне игре при весељу, што већ нпр. у Ловри, које је у овој епархији једино чисто српско место, на зкалост није елучај. Приближио се већ час растанка. Сав народ је испратио свога архијереја на паробродску станицу, и колико се на њему видело задовољство и утеха, што .је видео и чуо свога архипастира, толико се оназила као нека жалост, што мора с њиме да се растане. Дође и пође и лафа, ишчезаваху већ и последњи поздрави „с Богом свети Владико" и звуци звона, али народ је још стајао на станици и гледао за бродом, који ношаше владику и пратњу његову, док га наиослетку нестаде. Високопреосвештени Г. еписксц могао се из Бате задовољан вратити својој резиденцији, видевши да му је народ одан цркви, да њега као апостолског пријемника љуби, да му је благодаран као добротвору свом и послушан као родитељу свом. Тиме се може протумачити оно природно, непритворно, неописано одушевљење, којим су га дочекали и за време у Бати свугде пратили, и испратили. Народу том ће пак у вечитој успомени остати овогодишња храмовна слава и они тренуци, када је свога архијереја видео, његове мудре очинске речи и поуке слушао, и дај Боже, да тај народ добивене поуке у своје срце дубоко засади и да се по њима увек влада. Тек онда ће племенита душа нашега љубљенога архијереја потпуно задовољна бити, јер ће видети, да му је труд и стварним успехом крунисан.

ЛИСТАК. В е с т и. = Отвараве богословоког оеминара. У Недељу 19. септембра (2. октобра) о. г. пре св. литургије ушло је 25 слушалаца прве године богословије у нови нравославни српски богословски семинар, који је у Карловцима подигла Његова Светост патри-

јарх српски Георгије, а који је намештен из дозначене у ту сврху трећине прихода велике закладе Саве Текелије за прошле три године, те се за сада издржава годишњом трећином прихода исте закладеВодовод и осветлење у згради семинара није још потпуно спремљено, али није било више до чекања. Међутим ће се и то ускоро довршити. Добившп благослов Његове Светости за сретан почетак, одредила је управа семинара да се реченога дана носле св. литургије благослове просторијв семинарске зграде, те је то н извршено у присутности службенога семинарског особља и сввју питомаца. Затим је питомцима проглашен „Кућни и дисциплпнарни ред", по ком је живот у семпнару тога дана започео, истина без икакве хуке и буке, без парада и посебних свечаности, сасвим мирно, а Бог ће дати и сретно. Први слушаоци богословије, који су у семинар ушли, ови су: за дијецезу горњокарловачку: Алагић Никола, Гавриловић Лазар, Герман Лазар, Добросављевић Бранко, Марцикић Милоје, Марцикић Трифун, Муановић Константин, Стојић Георгије; за дијецезу пакрачку. Богојевић Стојан, Грбић Анђелко, Грбић Емилијан, Мачкић Христифор, Милановић Душан, Рајковић Сава; за дијецезу вршачку. Брадваровић Светислав, Којић Нетар, Стејић Михаило, Стојаковић Светислав; за дијецезу темишварску: Крстоношић Стефан, Попов Симеон, Трлајић Светозар, Чобић Душан; зз дијецезу будимску: Вучков Лазар, Јатић Милан, Панић Светозар. Управу семинара води ректор богословије Јован Вучковић, помоћником управптеља (префектом) је проФесор богословије Др. Викентије Вујић, лијечником Др. Михаило Данкуц, а економом о. Викентије, јеромонах манастира Раковца. у. Нове земљорадничке задруге. У Будимцима је основана земљорадничка задруга са неограниченом одговорношћу. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Послате књиге на приказ: Др. Ј. Цвијић: Уиуства за проучавање села у Ђосни и Херцеговини. Прештамиано из календара „ Просвете". Карловци 8° 14. Омладинска књижница. Књига I. Жил Пејо: Образовање воље, превео Васа Стајић. Издање „0младинског Гласника". Карловци 8° 202. Цена