Srpski sion

Б р. 3.

СРПОКИ сион

О тр. 73.

ХШ. 27. је Октобра 1819. из Гргетега упутио арх. Бранковић Фрушкогорским настојатељима следећи допис: „Зане монашеское училишче в мон. Оповје, дне 3. Ноемврија с. љ. зачатисја имјеет, то непропустите ученики бившија в прошлом течении ко продолженију ученија благовремено в мон. Опово отслати. И ионеже ради содержанија тјехже за сеј училишчни год опредјелено јест, да кијждо монастир 45 ф. в новцјех и 75 око жита мон. Опову дати имат, изволите половину новцев сирјеч 22 Фор. 30 кр. абие с начала теченија, другујуже в начаље Априла мјесјаца томуже монастиру положити". XIV. 1820. Анрила 6. унутио је митр. Стратимировић игуману Радићу следеће писмо: Пренодобњејгаи Игумен! Јеродјакон јазачки Виктор, о немже под 3. Апр. т. љ. извјестие поднесосте, јако невједомо куду побјегл јест, сјемо дне 5. Апр. љ. т. лично представ изложил, јако он в Шид и Н. Сад путешествовал ради предмета, јакоже сказует, вам уже от него сообшченаго, но сердечно раокајавсја ниње паки во своја си возвратитисја желает, и да о сем путешествии и вас извјестил јест прежде, нежели сјемо пријде. Зато и дивно нам јест что ви никаковаго о том извјестија сјемо не посласте, но јего сама без 1<сјакаго писменаго спровожденија сјемо прити нустисте. Пренопобију вашему налагаетсја, да, ради покајанија и исправленија, сего јеродјакона, поелику он прежде њекоего времене постриг свој, а ниње даже и саму вјеру своју, хотја, јакоже излагает, но самој сљепотје своеј, јеже њеких мнимих удручении избјешчи, изневјерити намјерил бје, енитимиеју обложите, јему сирјеч при траиезје, в церкви и школ посљеднее место, и трижди в каждој седмицје пост онредјелите, увјењчавше јего, да истиним токмо и долговременим покајанием иаки в нервое о нем мњение у своего Надлежателства и своеја церкве пријти может.

А јеромонаху Александру*, Учитељу тамошњего училигача монашескаго, скажите, да јему в заслужение о церкви вмјенитисја, и он у Нас благоволение иолучити будет, ашче он в научение јему вручених монахов мисли и вољу тако расноложити будет, да они и чин свој монашески и церков своју и благочиние јеја љубјат, и да из њих и Учители школски в Благочестии нашем своим временем изити могут; которое при насгавлении их всегда пред очеси да имјеет, и того ради душеполезними книгами, јакоже јеот н. пр. Јефрем Сирин, их непрестано да занимает. Прочее јесми — В Карловцје 6. Апр. 1820. вам благожелателњејши СтеФан Стратимировић с. р. Игумену оновском Иринеју Радићу. XV. Ради сазнања тадашњих нрилика, навешћемо овде и ова два писма арх. шишатовачког Лукијана Мушицког, нисата Иринеју Радићу игуману Оповском, услед искања прилога за монашку школу. Нреподобњејши Г. Игумен! По стојашчему урежденију посилају на содержачие училишча монашескаго пгаеницу, и убо с лихвоју. Тоже мало ноздјее сотворју и с опредјеленоју сумоју новцев. В сеј час не могу. Вержено јест на нлешча моја и чужее бремја. В мјесто мон. В. Ремети, от негоже исплатјение долга, јеромонахом Мелетием давно уже в прежнем битии .јеговом тамо. сотворенаго, взискашесја, ниње монастир, јемуже предстоју, платити имат 70 ФОр. Да будет и сие! 0 исплатје сих увјерају вас. Мало токмо претерпитесја, и исплатитисја вам все. Коп огашит (Иегиш теогит зо1 осасШ. Ашче би обаче ви ждати не могли, и хотјели би неотложное исплатјение должнаго, јавиге ми. Посмотрју, како вам удовлетворита. На всјаки случај ностарајусја о скоршем удовлетворении. Прочее — — — В мон Шишатовцје 11. Маја 1819. * Александер Мединац, био је 1826. намесник у Прибиној Глави, а ире тога је као што рекосмо био ђак хон. мон. шкоде. Уред,