Srpski sion

втр. 340.

СРПСКИ СИОН

В р . 12.

данпекског, поречког, кључког, краинског и кривинског, 1718. по освојењу Србпје од Аустријанаца, нааустио своју домовину и повукао се за Турцима, не желећи потпасти под аустријску управу, која у то време не беше баш примамљива, пошто су поједини чиновници њени, а особито код порезне струке, веће зулуме чинили но саме турске власти; то је тамишварска администрација упутила на поменуте диштрикте следећи позив и обећање. От прјесвјетлога и непобједимејшаго римскаго цееарскаго и у Ишпании, Мачарској и Чешкој католичанскаго величаствиа у Банату тамишварскому и са оне стране Дунава овамо подлежашчима дишчтриктама вачињене Администрацие обрјетајушчимисе свим и свакому ва известное знание даје се: какосмо увједали и уразумели сада, да что их нрјесвјетлое цјесарское величаствие христианскаго закона народ и земље, милостију божиеју под скиптро свое придобио и освободио от турскаго јарма и теготи бившее, да су се прјежде многи преселили даље под турское владателство и чрез их свјетлаго цесарскаго величаства саветнаго грчаские церкве краљевства сербскаго и темишварскаго баната всех милостивејше поставленаго архиепископа и митрополита и преосвјашченства Г. Мојееја Петровића, какоти от дишчтрикта голубачкаго тако и кучаинскаго и омолии, мајданпека и по реча, кључа и краине и кривине оставивши своје добро, куће, ливаде и ви* нограде и свои миљак, кое кршчено царствие неблаговолит, но иаки такова мјеста и села исплнити и возвратими на свое отачаствие и милкове како су и лрјежде били, того ради таковим и свим другим људем обрјетајушчвми се у вишерече нима дишчтриктима, или мункатами јест три године опростили от свакого данка, прва година и од десетка и после те три године и за далте, ва место порцие от једне главе по један цекин т. ј. 4 фор. и пол, а наставгае друге године изложеним десетком а без сваке друге работе, квартира или другога коего данка и намета да неће имати. Које се савршено

обећава и издае милостивејше до стотину родов у напредушча који буду вратити се и к тому више населити се, и који нису били ва гредушчее време, и после са њиховим добром и имением, женами и дјевами на њихна мјеста и села гдесу и прежде бивали по више речени дишчтрикта илити нахиа јест ваверено и утврждено како се изволение всех милостивејшее власти и благосердиа всех светљејшаго архидома аусгријскаго јасне царствујушчаго цјесарскаго величествиа нашего всех милостивејшаго Г. Г. благоутробне отачаски скрбешчагб умножити свое царствие, принципате, земљу и епархие са верними рабм и подложнима кметови ународити и наплниги и под свонм крилом утверждене зашчишчати и бранити. И по сваком начину промисал имати памегуе, дакле ми от стране здешне администрацие врло жалуемо да се тако случило људем у вишереченима дишчтриктима како сада чрез свјашчеников изјаснителне уведали смо, за кое не само да имају кое сумнение, да им неће бити доволност, но ктому јешче за болше вјерование чрез више реченаго Г. митрополита таковое с писмом јесмо утврдили такожде да предречене три слободне године без порцие, прва и без десетка јест учињено и утверждено благохотне, и такожде ктому и по прешаствии те три слободне године от сваке главе от петнаест година хесапећи један дукат от 4 и пол фор. да се достои јего ц. вел. преко године какоти једна порциа рећи, а друга слободне године от сваког плода землнаго и јагањаца, кошница и от другога одашчасе десетак достои и жировине кад кое године роди нима поставленим вервалтерима без речи издати цесарски десетак и јешче цесадску сол с приличном ценом за нихну велику потребу из цесареке соларе или им буду врвалтери давати да пр(шају а да буду без сваке работе и квартира, налоге и датке кроме гичо се достои длжанствујут, и когда буде им пришаствие у дишчтрикт по селех да се прикажу врвалтером колико се ком достои земле за орање, винограде и ливаде и друго пристоешче ако им