Srpski sion

С тр. 631.

тело његово и с Вама се и с другом браћом окупљеном око његова одра самртнога истински помолим Богу Великоме за велику душу његову. Зато Вас молим, да преко овога писма мога примите израз искрене туге моје за великим покојником. Лахка му земља и покој му души! А Ви, братије, у топлој и усрдној молитви к Богу Свемогућем за његову душу нађите утехе ојађеном срцу свом! Препоручен у братству љубав Вашу јесам Ваш у Христу Господу браг и вск)(ж влагж Ж1ЛЛТ(ЛЋ. Протојереј Лазар Богдановић парох. Манастир Бешеново. Потписани изјављујемо Вам дубоко саучешће за нреминулим нам великим и племенитим покојником, а Вашим високоштованим духовним оцем, Високопречасним Господином Иларионом Руварцем. Бог да му душу прости и вечан му спомен међу нама! Мој недолазак извинио сам Висок. Господпну проти Димитрију Руварцу, и он ће Вам га сигурно саопћити, не могу прежалити, што се такав неспоразум догодио. Ваша у Христу браћа У ман. Бешенову 11. (24.) августа 1905. Јером. Нестор Обшић управитељ са братствож. Оросламош. Разумем Вашу „тугу", верујем Вашем „болу": имати, па изгубити така мудра старешину, така „добра оца духовна" — туга је то велика, бол големи. Но нека Вам тугу блажи, бол олакшава искрено, а опште „саучешће свега онога народа", коме сте смрт „непрежаљена духовна оца" јавили! Вас нека теши опште саучешће „народа", а „народ" ће опет тешити то, ако Ви будете д?стојна деца „доброга оца", те нрихватате и наставите оно, што је он започео, и будете радили онако, како од њега видисте и научисте. Као од члана и сина истога онога „народо", који данас с Вама заједно плаче и оплакује велики губитак свој, примите моје најискреније и најтошшје саучешће!

Слава великом Илариону! „В^чнан памнтб смирено-мВдромВ иблагомбрабВ Господнго"! Са одличним штовањем. Југ Станикић парох. Рума. Слава бесмртном архимандриту Илариону Руварцу! Марко Шаула парох. Сегедин. Над отвореним гробом Вашега духовнога оца и узор старешине, а великана српског народа, у пехар горке Вам туге роним и ја своје сузе жалоснице, участвујући и делећи сВама тугу ту искрено, брацски од срна. У тренутку пак оном тужном — свечаном, када мајка земља раскрили мрачна недра своја да у ледени загрљај свој за навек прими земне остатке архимандрита Илариона — принашам пречасна Господо и браћо и ја с Вами заједно своје најтоплије молитве силноме Богу горе на висине, просећи у њима великој и племенитој души покојниковој рајско насеље, дичном имену његовом вечну славу, а трошном му телу тиха покоја. Нека велики покојник нрими одавде од мене, са мртве страже, топлу и трајну хвалу на свему онои, чиме је редове српског рода вечно задужио, а име свештенства обојега реда високо уздигао и прославио га. Са одличним штовањем ЈЕазар Шевић парох. Трст. На примљену тужну вест духовног наа Оца, примите синовље ми саучешће у тузи свете те обитељи. Вечна му памјат ! Арсеније Поштић јеромонах. Беловар. Искрено жалим смрт одличног и свуда високо уваженог архимандрита и пријатеља. Кр. велпки жупан Теодор Георгиевић Сомбор. Изволите примити искрено моје саучешће у жалости Вашој за реткпм старешином и духовним оцем архимандритом Иларионом. Никола Ђ. Вукићевић потпредседник школског савета. Загреб. На послану ми осмртницу ве-