Srpski sion

С тр . 608.

СРДС1Ш СИОН

Б р . 20.

Нас оно старо ГГанчево, које је поред свију трзавица странаЧквх, знало одржати свој лепи глас, те достојну пошту одати и Илариопу, као што је п увек одавало заслужним српскпм мужевииа. Честитка. Приликои отварања српског универзптета у Београду, о чему је наш уреднпк био посебпце пзвештен, упутио је ректорату следећу теЛеграфску честптку. Хвала на посебноа извештају о дану отварања универзптета. Ако икад, а оНо на данашњи дан треба да се сете и помисле сви истипски српски родољуби, да једино добродетељ и врлина подижу јадан народ из ропства и да га одржавају у слободи. Дај Боже, да бар српски универзитет буде у стању да однегује људе, којима ће главна циљ битп да у народу шире добродетељ, врлине п пстинско родољубље и отачаствољубље, а не партизанске себпчњаке, којима је најпреча лична корист. Једном речв да однегује људе широких груди каквих на жалост Србија одавно већ нема, а који су јој много нужнији и од најслободнијег устава. Српство с болом у душп нрати и гледа каква се чуда и покори чине и догађају у Србији и у данаш 1ем судбоносном времену, и какви себичњаци и духовни малишани искачу на површину, поред најслободнијег устава и уставног владаоца. Сретно отварање и данагања слава, а уз то поздрав мојим пријатељима у универзптету. Богословско квижевно друштво „Слога° Илариону. Богословско књижевно друштво „Слога" одржало је 14. о. м. у Ј | 2 4 сахата иосле подне ванредну седницу, у којој је богослов Ш. године М. Стојков говорио о животу "Иларионову, а богослов Ш. године Д. Поповић о раду Иларионову. У седници је присутан био и високонреосвећени господидин епископ Темишварскп др. Георгије Летић. Јадници. На глас, да сомборско варошко преставништво намерава Његову Светост као мпсгогодишњег сомборског пароха, протопрезвптера, варошког и жу анијског нреставника изабрати за почасног грађанина; наша је радикалија у своме слепилу, лржњп и занешености обневидила, те нит види шта ради ни шта говори. ГЈрви јој посао беше, да пзнесе у мађарском сомборском лпстићу „Бач међе фигетленшег-у" .један закључак свога славнога „мајскога" сабора п тужбу фпшкалову о неком плаћању, — које Његова Светост није морала нп платити, нити је била дужна платити, да је хтела да води парницу, — мислећи тиме мађар- ,

ске преставнике одвратити од усвајања поменутог предлога. И кад јој тај мудри план, није испао за руком, те поред те и друге пресије на преставнике, градско преставнпштво једногласно донесе поменути закључак, она у три броја своје „Заставе" — наравно и у петковачи намењеној „народу" —, ударп по свом начину на поменути закључак, исмева га и прави ш њиме морске вицеве, не пропустивши ни ту прилику да денунцира свога нротивника и да преставп својим вернима, како је поменутп закључак предложен од предлагача из себичне цељи, — да дође до патријарашког рита! То је све учињено и учинити се смело с тога, што ће мало ко од радихалских присталица а читаоца „Ваставиних", а од „народа" што чита петковачу, нико не ће ни помислити, та кад се рит патријарашкп даје под аренду на јавној дражби и путем оферта, може л се дати ономе, коме се хоће! Ал мислити и бити слепа присталица радикалска, то еу супротни полови, те за то се и дотерало дотле, да се „народу" могу и смеју свакојаке лудости, глупости п неваљалства износпти. И што „народ" у њих верује, ни по јада; ал је жалост што у њих верује и један део наше интелигенције, међу којом има и „попова" и професора и адвоката. Срећа је још то, што се зна, да су мало од њих из уверења радикали, него из себичаих рачуна и освете« Ну кад је ваша радикалија искупљена око „Заставе", тако правдољубива и родољубива, и љубитељ реда п законитости, нека завири у 3. бр. овогодишњег „Митрополијског гласника", те ће у њему наићи на 37. стр.: Не мање је чињеница. да је бпвши председник Ђ. Ц. (т. ј. вршачкп Ђура ЦвејиГ) своту од 6790 фор. 10 нов. почетком 1895. примио у своје руке као вадиум или кауцију од Г1. 0. иредузимача градње тамошње школске зграде, и да је ту своту код себе држао све до Нов. 1896., — — а не види се да је по уговору накнадио камату од те своте за време, док је своту код себе држао, ма да по уговору, такова треба да иде у корпст цркв. општине вршачке — — (за то је време пзгубила општина на каматп преко 480 фор.) најпосле да је и то чпњеница, да је председник Ђ. Ц П.Нов. 1891. уплатио у општинску благајнпцу кон' стаитовапи мањак од 1345 фор. 52 нов. ..." Треба знати да је све ово учињено под нредседништвом Ђуре Цвејића, за чије је време сва трн ; кључа од касе пмао благајник В. К. ■ И такиг човека — председника — истичу данас