Srpski sion

С|>. 766.

IР^СКИ смон

ј&г. 25.

себешу је 1579. год. биха српска цркча, али ие владика. Било је и старији пркава, ал до сад не о та пи једне. У Ердељу није била. у старо време грчко источна митрополија. Истина владике се звале митронолитима и црква их је тако титулисала али еема закона а ни кр. наредбе, кија би их вменокала за митрополите. Та околност, што су грчко-источве владике биле почињени реФорматским суперитен лентима, сведочи да нису могли имати у Ердељу митрополита. У титулама се ниди тежња за окупирањем. Тако се н. пр. Симеон СгеФан овако потписује: архиепископ и митронолит ЂулаФејерварски, Вадски, Мармар шки и читавог Ердеља. А зар ЂулаФеј^рвар, Вад и Силваш не леже у Ердељу? Генадије 1641. год. звао се архиметрополит. Ово је било са ло злоупотреба, про тив које је и карловачкк конгрес 1744. год. устао. Па и сам Арсеније Чарнојевић падао је у ту злоупотребу, јер њега је пар именовао за српског митрополита грчкоисточне цркве, а он се 1706. год. потпи сује митрополит и патријарх Срба, Рутена и Влаха. Тек у најновије доба основана је грчкоисточна митрополија у Ердељу, и из тога се види, да дотле не бегпе таког митрополита. Аустријска влада је гледала да што пре "једини источну цркву у Ердељу са римокатоличком вером. ТеоФил, наследник Варлммов и владика држао је 1697. г. синод, у којем је примио науку римокатолицпзма и „вратио се у кјшло римској матери цркви". ]Л ТеоФилов последник Атанасије држао је 1698. год. синод, на којем је било 1500 пипова, који су сви скоро примили унију; оне, који су остали при старој вери, зваху шизматицима, а веру грчко не сједињену. Од тога доба нема у Ердељу грчко исгочног владике ни цркве. ВанФи ЂоЈјђе, ердељски губернатор 1693. год. обаезује се владици ТеоФилу, да ће се нокоравати реформатском суперитенденту и да ће примити нека начела и.ч калвинске вере, али на грчко-источну керу сад већ не утиче реФорматска, него Ј)имо-кат. вера. Влашке попове, који у цркви не знају нињта друго, него само

славенски мрмљати, треба да замену други попови, који разуму науку хришћанску. Ма да је унија почела сјајно, неје била осигурана са свим. Свешгеници и мисионари су долазили из Влашке, па су народ наговарали, да остапе при старој вери. Грчко источно свештенсгво се посвећивало код владика у Влашкој и Молдакској, где су их ови пзтстицали да се одупиру унији. С тога су нанослетку грчкоисточни свештеници морали ићи будимском српском владици на посвету. Учија је у почетку рђава плода доиосила држави. У многим влашким селима не беше скоро ни једног човека. да зна „оче наш". У већини села се служба још служила на славенском језику. Како не беше свештеника, то су поједине рушњачке протуве у бради знајући српски, певали и издавали се за нопове. Тајпо се радило против уније. 1742. г. је неки Хрват (?) калуђер грчки именем Висаријон дошао на препоруку карловачког патријарха Арсенија у Добру и Деву, а напред се постарао, да га народ прими као апостола и божијег посланика. По спољашности је већ изгледао да је позван, дн влашки народ старој вери новрати, те кад је дошао у Сибињ, сви су га већ обожа вали. Но ту га ухвате и затворе, носле неколико недеља пошљу га у Београд, а одатле у Беч; но посредовањем руског конзула пусте га на слободу. Ова околност расветљава много што шта, што је у поступку Висаријоаовом мрачно. Унијатски владика Арон Је 1759. год. обишао Хуњадоку жупапију и том приликом је дражио говором своје слушаоце против друге вере; те су тако многе цркпе порушене и до крви дође. Поред тих немира дође исте године још смелији агигатор СоФроније калуђер, који диже буну против унијатских свешгеника, које из њихових кућа и поседа истера. Војска се мораде умешати, те се и он смири. Ова два влашка апостола толико су израдили, да су несједињени Власи били у већини. И бечка влада је видела, да мора ннчинити у држави мира, а да то постигне, мислила је да успостави грчко исгочну вла-