Srpski sion

( тр . 630.

СРПСКИ сион

Бр. 23.

чланком дата автономија у стварима цркве и нросвете, а не и за политичне етвари. Ми то нисмо хтели разумети и знати, него смо хтели пренети у црквено-народви сабор и политику, због чега смо га и назвали народним сабором, и пословни ред према томе и донели, који и данас важи, и ако је данашњи сабор народно црквени а не народни сабор. Ну, и ако нам се није дозволило, да можемо на народно црквеном сабору расправљати и политичне ствари, ми смо томе хтели доскочити тиме, што су наше поли тичне странке иренеле свој рад у народноцрквени сабор, и са политичког страначког гледишта удешавали су рад саборски, што је допринело, да се ретко који рад саборски потврдио. Ал то нас није ни мало опаметило да почнемо друкчије — паметније радити. Нама су били програми страначки пречи од паметног рада и користи и по цркву и по школу и просвету народну, а кад уз то наспоменемо, да су се код нас овамо од 1872. до данас бирали и посланици народни за сабор и за сва автономна тела једино и то велимо једино по политично страначким обзирима; онда се не треба ни мало чудити, што код нас није данас друкчије! Ако икоји народ на свету може рећи: провелисмо 42 године у лудо и у тартање потрошили преко 800000 кр.; то можч рећи наш народ у митрополији карловачкој. А што то може рећи, томе су криви и за то носе одговориост и пред наролом и пред Богом и нред повесницом наша интелигенција, која у место да је према народним потребама и нриликама рад свој удешавала, она је летела но ваздуху и својим весмишљенЕМ и неродољубивим ра дом неопрс стиму и ненакпадиму шгету учинвла нашем народу и довела нашу црквенонародну автономију до данашњег стања и овог чуда и покора! И ако се икоја установа може назвати врзиним колом, може се назвати наша ав тономија врзиним колом, у којој већ од неколико годкна главну улогу игра један Јаша Томић! Па кад поред свега тога, што данас

сви наметни и родољубиви Срби увиђају, да су наши досадашњи сабори радили којешта, а то увиђају и они, који су главну улогу играли у њима и били главни Фактори при грађењу дапашњих наших установа, које су створиле данашње стање, од ових других нико нема толико родољубља и смелости да јавно нризна и каже народу : народе, опрости нам, ми смо се својим досадашњим радом јако огрешили и теби и црквк и просвети народној, а огрешили смо се стога, што нам је сри нашем раду увек била водиља наш политично-партијски ин1ерес, те увидевши нашу погрешку, повлачимо се са јавног поља, а подједно ти мећемо на срце, да бираш за престојећи сабор са свим друге људе, људе припознате у сваком погледу, без обзира на политичне странке. Од њих не ће Т0 нико да првзна и каже, ал се нашао детић, који је увидевши досадашњи рад наших сабора, јавно народу рече истину. А тај је детић г. др. Јоца Лалошевић, адвокат из Сомбора, који у свом програмном говору, ког овде доносимо, рече оно, што му овамо од 1869. нико од световњака не рече. Г. Лалошевић рече у њему ово : Ако ћемо да будемо искрени и ненристрасни, морамо нризнати, да се је на нашем народноцрквеном и школском пољу доста пропустило и доста занемарило. Ненобитна нам факта доказују, да нам црквени и школски живот за поеледњих тридесет четрдесет година, не да није напредовао, него је баш на против пуиметно иошао у натраг. Срце се стеже у сваког искреног и родољубивог Србина, када види какав је грозан неред и какво се је чудо и иокор угњездило у наш црквени автономни живот. Што смо ми на овом пољу за иоследњи десетак година починили, то је прави вандализам, и ја сам тврдо уверен, да ће доћи време, када ће се са шдвећом осудом спомињати ово наше вечито. детињасто и ситничарско странчарење, које ми до душе у свом уоЗражењу називамо борбом за народна права, јасан и непобитан доказ, да у нами нема ни трунка родољубља, нема ни трунка озбилности, и моралне садржине, већ само страсти, слепе и гадне страсти. То нас Је урођено зло наше навело, да и у црквени и школски живот наш, где би требала да влада братска љубав, искрена слога и свагда помирљиви дух, да и у тај црквени и школски живот наш увучемо нуко странчарење