Srpski sion

Б р . 13.

СРПСКИ сион

С тр . 205.

стола. — Умољено је кр. уг. ммнистаретво култуса за један исправак у матици крштених у Вргацу од 1873. год. — Умељен је кр. уг. министар култуса, да са комун. школе у Луговету смени садашљег учитеља Румуна а на његово место Србина постави. — Умољено је кр. шк, надзорништво у Темишвару, да према наводу парох. звања у Баваништу, даде вероучитељима на тамошњој пофт. екон. школи подвсз до школе, која је изван села. — Припуштени су полагању стеч. испита ј. С. Т. админ. парохије у Вел. Средишту и ј. М. И. админ. парохије у ЛуговеТ у, — Узет је на знање закључак цркв. опћ. у Старчеву, да је скицу под шпфром „Св. Сава" одобрила за подлогу зидања своје цркве. — Расписан је стечај на парохију III. плаћ. разреда у Томашевцу. — Упућен је ј. Ј. М. администратор парохије у Борчи, да не задире у делокруг цркв. опћ. часника. — Упућен је Т. Д. из Дсбрвце, да се ради исповести обрати своме пароху, јер нема свештеника, који би га могао или смео од исповести одбити. — Узет је на знање извештај окр. протопрезвитера вршачког о прегледу парох. звања вршачког протопрезвитерата, те је поверено истом да у друштву са Д. Ш. парохом јасеновачким и А. М. сист. парох. помоћником панчевачким саставе образац по ком ће се ти прегледи вршити према обраецима других епархија, које је окр. протопрезвитер вршачки свом извештају приложио.

Недавно је (10. [23.] аарта о. г.) у Иетрограду за навек заклопио очн знаиекнт човек свога времена, многогодишњи обернрокЈратор Оинода руске цркве и државни саветник К. П. Побједоношчев. То беше човек необично велике способности, са неиоколебивин уверењем, гвозденом вољом и неуморном вредноћом у служби, а с особитом оданошћу руском дарском престолу. Константин Петровић-Побједоношчев рођен је у Москви 1827. г., сд оца професора књижевности. У Москви је довршио и своје школско образовање — на царској правној

академији. Наскоро, по свршеним правник наукама, постао је редовним професором граћанскога нрава на Московском универзитету. Кад је затим цар Александар II. упознао ванредне способности негове, изабрао га је за васпитача сину своке — потоњем цару Александру III. а касније био је неко време и учитељ вере данашњем цару Николп II. За све време свога јавног рада имао је велик утицај и на унутрашњу и спољашњу политику велике руске империје — а нарочито за владавине прва два цара. Већ 1872. годи. е постао је чланоа државног савета, а 1880. г. п оберпрокуратором св. Свнода. Као оберпрокурор остао је у служби пуних двадесет и пет година — све до 1. новембра 1905. г., кад је оронуо здрављем и присиљен старошћу поднео оставку — баш на прагу новог правца у унутрашњој државној политпци Русије. У св. Синоду, заменуо га је као оберирокуратор кнез Алексије Обољенски. Покојни Нобједоношчев стекао је знатних заслуга за нравославну цркву у Русији. Он беше прави Рус и искрено одан православљу, те је његовим настојањем подигнуто више богословских училишта и отворено много „црквено-парохијских" школа; његовим моћним упливом помогла је држава развитак православног мисионарства и издала мировинску уредбу за парохијско свештенство, које је добијало своју наплату из државне благајне. А има његове заслуге и у тоае, што је цовишена цлата и нензија наставницима државних школа. — Но било је и знатних погрешака у његоЕу раду, а нарочито утоме, што је силно подигао утицај ученог монашког свештенства, на штету свештенства световног, те је ово потоње, шта више, лишено и својих представника у св. Синоду. Грдна је мана његове уи] аве и у томе, што је нрема нотчињеном чиновништву поступало се по личној пристрасности и протекцији, . . Побједоношчев је био и продуктиван књижевник, те је стекао знатних заслуга и на књижевном нољу — својим богословским, историјским и филозофско-педагошким делима. Многа дела његова, а нарочито чланци из „Московског зборника", преведени су на разне евронске језике. — На српски је преведена његова „Историја хришћ. цркве" (у Београду) и многи философско-педагошки чланци (у „Срп Сиону" за 1900. и 1901. г.).