Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 42

Рад УДРУЖЕЊА

кошта свега 88000 динара. Ширина моста међу чеоним зидовима износи 8 т.

Железнички мост преко Мајне, на путу од Кидингена на Герлицофен, јесте леп пример, како у погледу стабилности и лепоте, тако у погледу јевтиноће објекта. Мост има 5 отвора 25 и 36 т распона са ширином 4,2т и коштао је свега 192000 динара. дужни метар моста кошта 910 а 1 т= хориз. пројекције 225 дин. Мост је у паду 250), и на тај начин уштеђена је знатна висина, која би била изгубљена код гвоздене конструкције.

Благодарећи учињеним напретцима у изради цемента, великој чврстини и постојаности цементног малтера, који се данас готово искључиво употребљује, каменим мостовима могу се дозволити и знатна напрезања материјала у своду, те се данас могу изводити и плитки луци знатних распона, чиме је створено више могућности за примену камених сводова за мостове.

Изврсна каквоћа овога малтера дозвољава

на послетку да се сводови изводе не као до |

сад из једноставног и правилног камена, већ да се и по дебљини могу делити у више прстенова или шта више градити и из ломљеног

камена и на тај начин постали су сводови

употребљиви и применљиви и за знатне ра- |

споне од 90—80 па и на 100 т.

Но на оним местима, где нема на расположењу камена у већем комађу за израду тесаника или за зидање у опште, може се и речни шљунак у оскудици другог камена за туцаник употребити за израду бетонских сводова, који су у последње време због своје прилагодности и јевтиноће заузели угледно и важно место у техничким творевинама новијега доба.

Многи примери ових бетонских мостова, са или без гвоздених конструкција, и пробе чињене на њима у Аустрији и Немачкој, доказали су њихову велику поузданост у погледу моћи ношења а због своје незнатне дебљине и мале стреле применњиви су они и за тако ограничене конструктивне висине — које не би биле довољне за обичне зидане мостове.

Још једна околност, која је у новије доба олакшала примену камених мостова, јесте употреба т. 3. скривених ослонаца, који као продужење свода преносе примљени терет на земљиште са сразмерно незнатном масом а већом сигурношћу, него раније извођени сандучасти обални стубови.

ГОДИНА ХИ.

Жеља и потреба за што већу и обилнију примену камених мостова оправдава и спуштања ослонаца свода испод нивоа вел. воде.

Извршени су многи камени мостови са плитким луцима, који су са !// стреле или и више потопљени у воду, која протиче испод моста знатном брзином. Због велике сопствене тежине моста хидраулични притисак воде је без утицаја на стаблиност свода а добар материјал је такође неосетљив према дејству воде и влаге.

На послетку и саме методе извођења ка-.

мених мостова развијене су и усавршене данас у толико, да се са великом поузданошћу може рачунати на правилно и сигурно извршење камених сводова. Тиме су у великој мери отклоњене мане и тешкоће, које су раније биле на сметњи примени камених мостова. Из ових разлагања види се, да је питање о примени камених мостова у другим културним земљама решено у корист њихову. Код нас међу тим још са свим неоправдано доминирају гвоздени мостови, како за железнице тако и за обичне друмове. Тако из прибраних података, изложених у табели на страни 39. види се, да је за последњих 6 година извршено и предато саобраћају 15 гвоздених друмских мостова од 12—60 т распона, за које је утрошено 1214 700 динара, од које је суме издато на страну 438 000 дин. Поред ових, пет су у раду, за које треба издати такође на страну преко 300 000 динара. Овим нису обухваћени многобројни друмски мостови испод 10 т распона са ваљаним носачима, као и сви железнички мостови. Кад је имало смисла и потребе, да се овим питањем заинтересују инжењери страних културних народа и да се живо заузму у корист камених мостова и ако је у тим земљама

развијена индустрија гвожђа; и не само да

гвоздени мостови њих јевтиније коштају него нас, него и сав утрошени новац остаје у земљи, то далеко више морају се за камене мостове заузети српски инжењери и сви они, којима лежи на срцу напредак и интерес ове земље. Поред веће јединичне цене за гвоздене конструкције принуђени смо ми да плаћамо скуп подвоз из знатних даљина, велику ажију и веће трошкове за монтажу, што још иде на штету и иначе нашег неповољног међународног биланса.

Србија не оскудева са разноврсним и добрим каменом и ма да нису вршена испитивања о његовој јачини и постојаности, ипак

арена