Srpski tehnički list

це

Пн“

— 1

то тако, да се магацински колосек може и за рампе употребити и да се како са стране, тако и с прочеља може товарити; усљед тога је неопходно потребан најмање још један коловек, који се код прочеља рамше за товарење свршава. У једном од товарних колосека долази обично мала окретница, Где је трговина са стоком

5 —

јака, ту се мора начинити и рампа за стоку, а често и обор. Рампа на станици штетинској, бердинско-штетинске жељезнице, дугачка је ббт. а широка 16, (НАСТАВИЋЕ ОБ) Миша Марковић,

"НАШ ЈЕЧАМ И СЛАД ОД ЊЕГА

Сем правпаног рада п пажње прп чувању тшва, као и потребног превирања у подруму; да се добије пиво са свима добрим особпнама, које се од њега траже, морамо да имамо на расположењу пи добру слад, Па пошто се слад из јечма добија, од велике је важности дакле да је и јечам добар.

да ово неколико година од како радим у познатој и добр, уређеној парној ппвари г. Ђ. Вајферта, имао сам придике да се упознам сва јечмом наштм ив разлих крајева Србије, као из околине нишке, шабачке, пожаревачке п др. Ја сам све те врсте јечма аналпсао и испитао по свима његовим особинама, које су при Фабрикацијп пива од важности.

При томе дошао сам до уверења, да би у опште узев наш јечам био веома употребљив за пиварску потребу; само кад би му се довољна пажња обраћала, нарочито морао би се исти у време жети, а не овако као што наш сељак чини, којп га пожање или пре вре-

мена, пли га остави да презре и покисне, те пзгуби своју |

лепу белу или жућкасту боју, која га препоручује.

Пивара г. 5. Вајферта добија сваке јесени велику количину проба, но од тих само мали број одговара потреби, а остале садрже јечам ситног, слабог и лаког зрна, који није употребљив за израду слади.

Но пошто је земља у Србији плодна, а и клима повољна, ово долази само од неумешног земљеделског рада, на који само ваља већу шикњу обратити. те ће се добити јечам крупнијег и једријег зрна и у опште боље каквоће.

Овакав би јечам имао и много већу цену, а нема бојавни, дасе и при јачој производњи јечма не би продала сва произведена количина; јер је наша пиварска индустрија доста развијена, а сем тога имао би добру проходњу и на страни. Добар је јечам вазда у цени.

Главна је мана нашег јечма, што је сувише тврд,

<< садржи много глутина, а ово је узрок те се пиво лако

мути, ако се и најмања погрешка прп кувању истога деси.

Код јечма, који се употребљује за производњу слади, гледа се поглавито:

1, на његову способност клијања,

2., на садржину киселине,

8., на тврдоћу, и

4. на чистоту.

Што се тиче способности за клијање, показује се наш јечам као веома добар за потребу пиварства. Од 100 зрна у апарату проклија после извесног времена обично 99 а често и свих 100, а то је резултат ванредно повољан. Но, осим броја зрна која у апарату проклијају, од важности је и то, да ли она подједнако клијају, а не неко више а неко мање; јер према томе се може оценитп, како ће јечам у каци нарастати и какву ће слад дати, Ако јечам сувише брво расте, онда ће слад бити слабија; а ако опет одвећ споро расте, неће се постићи права сравмера шећерних и нешећерних делова, Интензитет клијања зависи пак поглавито од влаге у јечму, јер што више влаге садржи брже ће нарастати, п обратно, Кад се остави да јечам презри, он се сасушии постане тврд. Наш јечам садржи 18 — 149, влаге, док чешки обично има 14 — 15%,.

Што се тиче киселине, тражи се за добар јечам да нема више од 8" (осам степена) Штамерових, односно 0,727), млечне киселине. Наш јечам пак има на 59 п особито ове године мала му је садржина млечне киселине.

Што се тиче тврдоће јечма, тражи се да на 100 зрна има најмање 70 меких (тећћо), а само мали број тврдих (оаза, зрескје). У овоме погледу наш јечам далеко заостаје, јер има обично 50 — 809, тврдих зрна, Узрок је овоме, као што сам напред већ рекао, што се јечам на жање на време и што му се мала пажња обраћа.

Односно чистоте јечма, дозвољава се у Ческој да садржи само у, —- у,%, страних тела; докле их у нашем јечму има: преко 7—80/,, и то сачива, грашка, ђубрета, земље и т, д. Јечам се код нас толпко рђаво чисти, да кад га у пивари прорешетамо, често и до 20%, кров решето пропада, Истина цена је јечму код нас тако мала, да пивар има рачуна да га купује, све када би и 25"/, нечистоће пмао ; но да је јечам чист, пивар би уштедио у послу око чишћења, а сељак би добпо за њ бољу цену,

Пошто смо описали српски јечам, да видимо каква је слад, која се из њега (пошто се предходно очистп) добија,

Слад се дели обично у три класе по својој доброти,

Врло добра слад, која се у [. класу увршћује, узима се да јеона, која пма преко 70%, екстракта; као добра увршћује се у П. класу слад са 65—70ој; а средње је каквоће слад ПТ. класе, која има само 600 ек= стративних делова, Слад са мање од 60%, тих делова, која би у ГУ. класу дошла, већ је по каквоћи сумњива,

У следећој таблици пзлажем на првом месту анализу једне слади из [, класе, а на трећем анализу једне слади пз ТУ. класе, Између њих, дакле на другом месту, доносим анализу слади од нашег прошлогодишњег јечма,

не ење ње чиенитвинниљаевиватисвининиошииниииние тлрешевит виза петливишоненииноиезиеилту лист лалипиимшаанките све зеланислишасветтва папине

Означење Т, КЛАСА је. ТУ. клабА Екстракта · · • • 2,118 64.453 57,80 отуда,

Маатозе · · · · 52,684 45,8 99,42 Нешећерних дело-

ва (декстрина, ами-

лодекстрина итд ) 19,484. 19,15 , 18,08 Однос између ше-

ћерних и нешећер-

них делова · 1:0,87 1:0,42 | 1:0,46 Влаге а а БА ОБ 9,16%. Ацвдитет, у степе- |

нима 3033 + + + 5:56 6,1" | 8,0" Млечне киселине · || 0,824%,. 0,549), (0,294!

Према томе види се, да српска слад по каквоћи долази између П. и П1. класе,

Она има приличну количину екстракта и посебице малтове, а однос између шећерних и нешећерних' састојака сасвим је добар и природан.

Српска је слад дакле добра, теје према томе и лаш јечам за пиварску потребу сасвим подесан п употребљив.

Јос. С. Раушер.