Srpski tehnički list

6 =

ПУШКА МАЛОГ КАЛИБРА И ПУШКА РЕПЕТИРНА '

ПО ЈЕДНОМ ПРЕДАВАЊУ ипжЖЕЊЕРА В. Стеркена у вирлину

(са сликама 10—24 на листу 1.)

Ма да се већи број јевропских држава бави питањем о пушци малог калибра п рипетирци, и ма да ће кроз кратко време све јевропске велесиле да се таквим пушкама наоружају; ипак још није решен" онај део тога питања, који говори о употребљивости те пушке у пракси. До коначног одговора у томе правцу, могућно је доћи тек после каквог великог рата, у коме ће се та пушка употребити.

Највећа опреза, којом војни кругови крију све резултате опита са том новом пушком, побуђује у толико већу радозналост у круговима шире публике, и последица је тога, да у дневним новинама излази гомпла извешћа, која говоре о том најновијем питању.

Јасно је, да сеу тим извештајима могло поткрасти и доста заблуда, те ће с тога бити од користи да о томе предмету коју реч кажемо.

Овим чланком намерни смо изнети нарочито техничку страну тога питања. —

Питање, да ли би пробитачно било, да се калибар пешадпске пушке што је могућно смањи, пто да буде још испод садашње прописане границе од 11" датира још од 1851. године. Тада конструпсао је у Швајцарској пуковник УУпзфбешђегсе: пушку са калибромј 10,57", која је год. 1868. бпла усвојена за наоружање швајцарске пешадије. Преваге, које је ова пушка, са мањим калибром имала над пушкама са средњим п великим калибром. биле су: ;

Линија лета зрна била је положенија; грешке, које се могу догодити у нишанењу и у опредељавању одстојања, мање упливишу на добар резултат пуцања; зрно има већу пробојну снагу (перкусију); Фишек је лакши, те је могућно да војник већи број Фишека собом носи; трзање пушке било је мање.

Нас се овде не тиче, која је од ових превага била меродавна са тактичког гледишта; главно је за нас, да,

је већ 1870. године готово у свима осталим јевропским

државама уведена пушка са калибром 117",

Италија, по примеру Швајцарске, смањила је калибар на 10.577, а Орбија и Шведска, чак п на 10,15"", Ма да су још тада компетентни стручњаци — нарочито пруски мајор уоп Р]оетти5 — саветовали, да се калибар пушке сведе на још мању меру; лпак се држало, да није пробитачно одаввати се тим саветима. Пушчани калпбар од 117", најдаље до 107", био је назначен као најнижа граница. То је мнење било тада подкрепљено још и рђавим резултатима, који ву постигнути у Француској при пуцању из пушака 9""калибра.

Тек у новије доба чињени су покушаји с калибром од 9, 85, 8, 7.5 и 77", али се набрзо увидело, да је калпбар 7,57" за сада последња граница, а то због техничких тешкоћа, на које се наилази при Фабрикацији пушчане цеви са још мањим калибром.

Тежња за пушком што мањег калибра, подстакнута |

је била у доста великој мери п тиме, што се приступило питању о усвајању пушке репетирке; јер уколико је већа, вероватноћа, да ће војник репетирком да/ пзбаци пре

" Траљаво стање наоружања нашег 2. и 3. позива припудиће, да се и код нас што скорије приступи решењу питања 0 набавци нових пушака за пешадију. У корист што кориснијет решења тог питања, изнећемо у нашем листу радове, који ће нас упознати са искуствима и закључцима, што су у томе питању донеле богатије и моћније државе, од којих треба да учимо и у овој прилици,

времена сву своју муницију, дакле да остане без одбране, у толико се више показује пробитачност пушке што мањег калибра, јер она даје могућност војнику, да собом носи што већи број Фишека. —

Нада, која се у том правцу полагала на мали калибар, пије се испунила у тој мери, колико се очекивало. Ма да су Фишеци мањег калибра тањи од Фишека пушке са, 17 калибра, ипак је остала дужина тих Фишека. непромењена; па пошто је та дужина меродавна за број Фишека у пушци, дуж чије цеви магазин лежи: то се није могао увећати ни број Фишека у пушци. Шта више, у извесним случајевима тај се број морао и смањити.

Пудцањем пак из пушака тако малог калибра, постигао се такав резултат, за који се пре није веровало, да га је могућно постићи.

Пре но што пређемо на технички део питања о пушци малог калибра, нека нам се дозволи да кажемо што тод о синтетичном развићу тога тања,

Познато је, да отпор ваздуха п тежина зрна чине, те зрно у лету одступа од оне праве линије, која се замишља да је повучена у правцу продужене осе пушчане цеви. Уколико је одступање мање при хоризонталном пољу пуцања, у толико је већи простор брисања (ђезЕсћепе Ваши), утолико су од мањег утицаја грешке које се чине при нагађању (оцењивању) одстојања, и у толико ће да буде простије визпрање на пушци. Ово је одступање опет у толпко мање, у колпко је већа почетна брзина зрна, а она опада тим мање, у колико је пресек врна мањи а тежина зрна већа.

Дакле теорији одговарају: мали пресек и велика тежина зрна, т. ј. велико оптерећење пресека, чли другим речма мали калибар а дугачко п тешко зрно. — Да би се таквом зрну дала велика почетна брзина, потребан је велики метак барута. Време сагоревања барутног метка ограничено је опет датом дужином пушчане цеви, из чега излази, да ваља применити јачи барут од оног, који је ло данас употребљаван. Но у интересу што веће трајашности Фишечне чауре, пушчане цеви п пушчаног затварача, барут несме да експлодује, већ мора поступно да сагорева,

Да би се избегло клатење дугачког зрно у лету, или при највећој даљини пуцања да се зрно не претура, потребна је велика брзина у ротацији зрна, дакле потребан је јак завој (Огац) у пушчаној цеви. Због тог јаког завоја потребно је да зрно у пушчаној цеви буде вођено на особпти начин, јер мекано оловно зрно или зрно обвијено артијом. у пролазу кроз олуке цеви таре се, а тиме се смањује тачност погодака и проузрокује испуњавање олука оловом. —

Већ се из овога види, да је остварење пушке малог калибра скопчано са многобројним тешкоћама, у погледу на конструкцију цушчане цеви, затварача, зрна, и састава барута. Са обзиром на састав барута и зрна, показују се тешкоће још и у самом построју Фишечне чауре.

Да би се све те тешкоће могле савладати, било је потребно озбиљног умног рада војних надлештва и цивилне'технике, а нарочито је потребан био велики капитал.

Бушење и олучење: цеви могу се још са користи извести ако није калибар мањи од 757". :

1 Највећи завој, са којим су опити чињени, био је дужине 100м (центиметра).