Srpski tehnički list

НП

паун

к ПР тата сатни палила ПРЕ

пи зва

а -Љ аи

И КЕ

Високо, Сутјеску до Олова и одатле до града Борача, Данашње Бирче, одакле се продужује на уток Јадра и Дрињаче, па левом обалом Дрине, до Зворника и одатле један крак преко Ваљева у Београд, а други на Митровицу. Сем тога било је друмова, којп су с једне стране од Опљета, а са друге пз Хрватске, долином реке Босне, улазили у Босну.

Сви ови друмови доцније су изгубили своју важност и под Турцима слабо су обдржлвави,

Тек од године 1850. почела је отоманска влада раДити на грађењу друмова за колски саобраћај, п то од Брода до Сарајева, од Градишке преко Бањалуке и Травника на Сарајево, и од Сарајева преко Коњице п Мостара До Метковића. (Сем тога до 1878. г. саграђеви су јоши други споредни путови, тако да је, у време окупације, Дужина свију колских путова у Босни и Херцеговини износила до 1700 км.

Само грађење тих путова било је сасвим примитивно, готово без икакве подлоге.

_ Правац трасе, држао се по могућству ваздушне линије места, која је требало путем спојити, прелазећи преко највиших врхова и спуштајући се у речне долине, врло често са падовима од 20 до 25%.

Кад се узме у обзир начин грађења путова, и хрђаво стање, у коме су се они редовно находили, могло ом се мислити, да под турском управом није било никаква наређења односно грађења и одржавања путова,

7 самој ствари пак постоји у Турској закон о путовима, од 6. Марта 1869. године, у коме се према општим техничким правидима, излажу прописи о томе, како ће се путови градити. Према тим прописима подељени су сви путови на чегири класе:

_ 1 Царски друмови, који из средишта појединих покрајина воде у Цариград, на какав брод пли железничку пругу,

Ови друмови треба да имају укупну ширину 9 м, од које 2 м. иду на ровове или банкете са стране,

. 11. Окружни друмови, који спајају средишта покрајине са средиштем округа.

Њихова је укупна ширина 7 м., од које 1,5 м. иде

„на ровове или банкете,

111. Срески друмови, који спајају поједине срезове и воде ка каквом царском друму или броду.

Њихова је укупна ширина 4,5 м., од које иде 1,00 м. на банкете или ровове.

17. Општински путови, који спајају поједине општине међу собом и са осталим друмовима. Њихова је прописна ширина 8 ми...

Максималан дозвољени пад је 69. У брдским пределима пак може бити изузетака.

Друмови 1. П. и Ш. класе морају добити подлогу од шљунка или ситног камена, у дебљини од 25 см. за за прве две класе, а од 20 см. за ПШ-ћу класу, Камење

у торњем слоју не сме имати веће димензије од 6 см. — | Ровови за одвод воде морају се свугди начинити, и то

са 25 см. ширине у дну и најмање 50 см. дубине. да грађење и надзор путова прописан је нарочити персонал.

: Врховни надвор водио је гувернер дотичне покрајине (вилајета). — Сваки вилајет добија једног главног инжењера, а као директора друмова, који је имао известан број инжењера, асистената, контролора и надзорника,

Инжењери са својим асистентима имали би да руководе техничке радове, а контролори ни надзорници по појединим окрузима примали су налоге од инжењера, и

то први поглавито у рачунским стварима, а други у надзору над раденицима,

Сваки округ треба да има свог инжењера, ва нуж= ним персоналом за адмиппстрацију.

Гувернер је дужан сваке године спремити предлог за потребне путове у вилајету и исти поднети заступништву вилајета, које ће одредити, које друмове треба изнова градити, а које поправити. Предлог гувернеров, са закључком заступника вилајета, шаље се високој порти, где се по саслушању министра грађевина одређују радови, које у току идуће године треба извршити. да тим, у споразуму са директором друмова, контролори врше у појединим окрузима поделу рада па поједине вароши и села.

Трошак око грађења путова, мора се подмпривати из прихода дотичног вилајета.

Како се грађење путова врши кулуком, то су важили следећи прописи: Људи од 16. до 60. године, заједно са њиховом теглећом стоком, дужни су пет година узастопце, годишње по 20 до 30 дана, безплатно кулучити на друмовима. — Од тога су ослобођени лично свештеници, учитељи, богаљи, војници п жандармп, међу тим за њихову стоку обавеза остаје.

Сваком кулучару је дозвољено да пошље замену, или да за рад на својој деоници одговарајућу суму новаца плати,

Место до ког кулучар може ићи, не сме бити даље од 12 сахати ода, а време, утрошено на путу до места, рада и натраг, рачуна се као да је на раду проведено.

Према потреби, може се кулучарима рачунати време проведено на раду, не према броју проведених дана, већ према количини рада, која одговара захтеваном броју дана,

Обрачун извршеног рада, пе врши се са појединим кулучаром, већ са појединим општинама, пошто се најпре обележи рад свакој општини, према броју кулучара у њој, а свака варош или село распоређује за тим рад на поједине кулучаре.

По свршетку рада, добија свака варош или село уверење о извршеном раду, у коме се означи томе раду одговарајући број надница. По истеку сваке пете године, врши се обрачунавање, и више израђени посао урачунава се у идућој периоди од пет година. Ако је пак мање израђено, то се у идућој периоди двогуба накнада тражи. А ако у опште није био потребан кулук, пили у мањој мери но што закон прописује, то се по истеку пет година не може тражити да кулучар то надокнади у идућој периоди.

Да ли су и у колико ови прописи у самој ствари и извршивани, о томе се у извештају нигде не помиње. Ну напред описано стање, у коме су се друмови находили, казује нам најбоље, да су ти прописи у Турској, баш као и прописи закона о сувоземним јавним друмовима од 15. Априла 1864 г, у нас, остали већином голо слово на хартији.

Да видимо сад, на који су начин Аустријанци псте послове извршивали.

Пре свега, од стране босанско-херцеговачке владе постављен је принцип, да се сви трошкови, око управе и уређења тих двеју покрајина, имају подмпривати од прихода из тих покрајина.

Врховни надзор над целом управом, па дакле и над грађевинским радовима, задржало је заједничко Аустро-Угарско министарство у Бечу, тако да се тек по одобрењу пстог могу новчани издатци чинити и грађевине предузимати. — Тога ради мора се сваке године заједничком министарству подносити програм грађевинских радова за наступајућу годину. Пошто се програм