Srpski tehnički list
БРОЈ 9.
Мерење даљина.
Обрасцима 1, и П1, добијамо одмах хоризонатну даљину између две тачке, чим је визура средњим кончићем хоризонатна.
Ну тај се случај у пракси ретко дешава, јер је земљиште између две тачке, чије одстојање меримо, обично нагнуто.
Дакле имаћемо да решимо задатак, да се одреди одстојање двеју тачака, када земљиште није хоризонатно.
Нека је у (ел. 5)
а = зенитна даљина,
ф == висински угао,
# == одсек на летви између горњег и доњег кончића
1), == одетојање инструмента од летве,
( и с сталне инструмента,
р = хоризонатна даљина.
(ба. 5).
Пре свега треба имати у виду са каквим се инструментом ради. Ако имамо инструменат. са којим се може зенитна дистанција « мерити, и ако је осем тога дурбин аналатичан, то важи за хоризонатну даљину ова једначина :
р) = 0
Из слике 5 видимо, да је:
1). == О оденф== 10) трио
Сада ако замислимо, да летва стоји управно на визуру, то је по једначини за даљину:
= ОНО приближно можемо ставити:
СО == 1 во а к (т. ј. ако узмемо, да су оба зрака паралелна, што се може дозволити са обзиром на незнатност угла, којег зраци образују).
0 ке (076 560 ву
р=0.7.отае. .•. .. (1
Ако пак имамо да радимо са инструментом, код којег се чита висински угао ф, иако дурбин није аналатичан онда је опет:
===) 6087
р, == (С! - с) совз ф
дакле
р = (01 +) соз“ф · · · · · · · -(9)
Ако се велика тачност захтева, то ће се и стадна е узети у рачун; но ако радимо са рачунским пружни-
ОНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА П СА ТАХЕОМЕТРОМ
СТРАНА 158.
ком |Кесћепзе еђег), то је тада узимање обзира на сталну с без цели п дангубно; једино би се могло при одредби полигонеких тачака у обзир узети.
Мерење висина.
Џри мерењу висина поједине тачке односе се, као п код нивелања, на општи хоризонат,
Тога ради рачунају се висине тачака на ону хоризонталу, која пролази кроз средиште инструмента, и односе се на општи хоризонат.
Нека је у сл. 6.
" висина, коју треба, измерити,
« зенитна даљина,
ф елевациони угао,
| висина инструмента,
т одстојање тачке летвине на коју пада визура средњег кончића, од доњег краја детвиног,
_ 1) хоризонатна даљана, то је:
т = ћ = РФ ћ= Ре ф»=— "те >
(Сл, 6),
Ако је пнетруменат, са којим радимо, такав, да се на вертикалном кругу не чита висински угао, већ зенитна даљина с, то ћемо имати, пошто је
ф = 90%• — « у т + # = р # (90 — о) ћ == р сод се —"т · • · · •(4)
Вредност Г согд се може како положно, тако и одречно да буде. Положна је за е« <7 90% а одречно за «а > 90".
У сваком случају пак, знак од | зависи од бројне вредности од | соћд с и бројне вредности од т.
Ако је ћ положно, то је знак, да се тачка налази над висином инструмента, а у противном случају испод те висине. Вредност од Љ дакле додаће се висинској коти инструмента или од исте одузети, пи иа тај ћемо начин добити коту тачке над узетим хоризонтом.
Ако пак радимо са инструментом, на коме се читају висински углови, то треба водити рачуна о томе, да ди је очитани угао ф, угао висине или дубине.
Ако је ф висински угао, то важи за одредбу % о6равац (8), ако је пак ф угао дубине, онда ће бити, као што се види из сл, 7:
ћ—"т == П д ф = Рр ф»—-+ т ата ЛЕ · (5) Логаритамски пружник. (Види слику ни листу ХХУШ).
Ради одредбе количина ГР и/ мора се применити логаритамски рачун, којп је тако дангубан, да цела метода снимања земљишта не би била целисходна, кад не
у
и
2
~
па пр рвања Ра Грен Уилну - очи и __ пијан Њало_. —