Srpski tehnički list

ОТРАНА 8

И сад је потребно да се утврди извесан однос, који постоји између гњечења у средини и отпора којим му се сводни камен противи.

Ади, како се о овоме неможе ништа тачније рећи |

с тога, што смо врло оскудни у непосредним опитима за одређивање промене обика и отпора који се у оваквим случајевима јављају, а нарочито, што жељени резудтат не ћемо добити ни винклеровим начином прорачунавања, којег је он изложио на 273. стр. свога дела: „Тае семтасег, 2. Ашћасе“, ни Бгеуат!-овим, који је изложен у „Лензећгш-у дез Атедиекбеп па ТаоепешМетео 21 Наппотег од год, 1575 на стр. 291“, па ни Ху иали-овим начином, који је изложен у „ле зећт-у Аез Метејпез Чешвећег Јисепепте за год. 1886. на стр. 914. и за год. 1887. на стр. 498." морамо претпоставити извесну дужину /, до које, због конвексног облика. крајњег сводног камена, допире различно, гњечењем изаз-

вато скраћивање слојева. Као најмању такву дужину смемо |

узети јачину дотичнога сводног камена, а овде треба узети 50. стр

За гњечење, које би било равио 2, био би отпор

средњега слоја за јединицу површине: К, ако са Е

обедежимо модул еластичности; а целокупни отпор. за | јединицу дужине, рачунато управно на површину слике, |

ако га означимо ва Р, био би раван: 2 3 а К, или, |

пошто је: = Уго 1, онда је: Р= = |Д а Мета добијамо:

6 Ени 2 172 а кји 5 82. 0 Е> 82. б. Е

Као што је у почетку напоменуто, зглавцима је овде главни задатак, да при уклањању сводних скела омогуће окретајућа покретања свода, а да при томе не наступи неподесна подела притиска. (С тога, притисак Т, треба одредити само са обзиром на сопствену тежину свода, и ако обележимо са , полупречник средње сводне

Ли

КАМЕНИ СВОДОВИ СА ТРИ ЗГЛАВКА

линије, са а дебљину свода, са у тежину кубног метра |

сводног камена, добићемо приближну вредност притиска на јединицу сводове дужине, из Формуле: Р = 7. 4. Ћ, или, изражено бројевима, за 1. ст. дужине узето управно на површину слике, добијамо : Р==28.0,6.9,5 == у окр. броју 128. Ке.

Ако нам је познат п модул еластичности ЈЕ, онда нам остаје још да израчунамо 2, највеће гњечење у темену кривине. По опитима које је извршио Корске, модуд еластичности пирнајског пешчара, при мањим оптерећавањима, лежи између 45 000 и 90000 аг, а кад се оптерећење повећава, модул показује тежњу ка смањивању, с тога, треба овде ставити Е: највише равно 45 000, па ћемо добити:

3 ој _--_ тами ЛИРА РЕШИ _ нези Би 9.128". 50>

82,1800.. 45 000"

Узмемо ли, да ће се крива додирна линија равно-

мерно скратити на дужини од 50. ст добићемо да је највеће напрезање на јединицу повртине:

# == == (),04.28: 'ота

4, 0,01458 Пе ВО

__ 45 000 = 12,87 аћ,

врРоЈ 1

Ва половину ширине з, додирне површине, добићемо: з= | 2012=1/ 2.1800.0,0143 == 7, 173 Ст или, цела ширина:

25 = 14,86 Спа,

Како притисци, код једне равпо зењечене.повашине опадају, идући крајевима, сразмерно ординатамр једвога круга, или приближно сразмерно ординатама

једне параболе, јесте средњи притисак == 4 12, 91==

= 8,58 а! а укупни притисак Р == 8,58. 14,346 128 54., из чега излази, да је горњи, покушајни рачун, добар. Џошто су код моста, о коме је овде реч, сводне скеле расклопљене, и у зрлавцима потпуни притисци наступили, није опажено никакво оштећење нити на издубљеним тесаницима у ослонцима, нити на тесаницима у темену, који су са једне стране конкавно обрађени, Очекивани успех потпуно је постигнут, јер окрњивање ивица. није нигде наступило. После овога, испуњени се саставци у зглавцима са цементним малтером тако, да су при даљем оптерећењу сводова које је долазило од: президка, шљунчаног насипа п прелазећих возова, суделовале у примању притиска, целе криве лежиштне површине, и сводови се, сад, могу сматрати као луци без заглавака, будући су сви саставци затворени. ___Али поред овога, може се предпоставити да ће целокупви притисак, и пре и после расклапања скела, и ако су сви саставци задивени, или највећим делом или саввим, дејствовати само у првобитпим додирним површинама; с тога ће бити корисно, да се нађе, у колико ће бити повећано напрезање дотичних каменова ако учинимо горњу предпоставку. При истоме ћ повећава се

4. само са ЈР на степен = а, Мо према томе, ако се Р по-

већава у сразмери:

1,2, 8, 4 и 5, биће:

4 = 1, 1,59 2,08 2,52 и 2,92 онога притиска који одговара сопственој сводовој тежини. Због тога, у обичним приликама, овај повећани притисак не може бити већи од 2 до 29, онога притиска, који одговара само сопственој тежини свода, будући целокупно опторећење, у које рачунамо и покретне терете, ретко је кад веће од трогубе до четворотубе сводове тежине.

У овоме нашем случају, неби се, дакле, могао по већати притисак више него до 80 а. Овај је притисак, истина, доста велики, али, опет за то, није толики, да ће се материад смрвити, јер је за то потребан притисак већи од 200 аг.'

Ади, овде треба да обратимо пажњу по на то, да највећи притисак, који се овде може јавити, није равномерно подељен по целој додирној површини, већ је ограничен на средину дотичнога тесаника и то само на једну узану траку; с тога, напрезања у овоме случају треба сравнити са оним напрезањима која сео јављају, кад известан притисак дејствује на један мали део основне површине једне призме. Бројеви, које је за овакав случај оптерећења нашао Баушингер, и које је изнео у 6-тој свесци његових саопштења из механичко техничке лабораторије у Минхену, дају — за случај, кад притисак централно дејствује — ју, отпор јединице по-

вршине дела целокупне површине И, који превази-

1 |јо саопштењима, која је 20. априла 1979. тод. учинио у седници саксонског ипжењерског удружења, синавцијеки салетник. „Мешпапи“ смрвљен је лантененердорфеки пешчар — од кота су и сводови горњег моста грађени — под притиском од 280 4%.