Srpski tehnički list

| + лави у размери: Уп:1' онај отпор р, који се јавља, кад је цела површина ЈУ притиснута, тако, да би на

1 пр. у случају, кад би била оптерећена само а 9сновне

површине, отпор на један квадратни сантиметар површине био два пут већи, од отпора који би се јавио кад би била цела површина оптерећена. Другим речима речено: отпор противу мрвљења, код једне коцке. код које је притиснута осмина њене основне површине (али у средини) раван је, не осмини, већ

четвртини онога отпора, који се јавља, кад је цела |

њена основна површина притиснута. На основу резудтата овога опита, добијамо за укупни отпор једнога стуба, који је притиснут само на делу његове основне површине, вредност:

ЈЕ Н у == пЕр ву = р 1

И ако се резултати поменутих баушингеровихо

опита не могу за сад непосредно применити и на тела са кривим површинама, као што су лежећи цидиндри и

кугле, ипак се, код бројних вредности нашега примера, | можемо у толико на њих позвати, у кодико је нађено; |

да ширина додирне површине, у кривоме саставку, ивноси само 14,3 ст, да је дакле мања од с целокупне

ширине тога кривога саставка, због чега та додирна површина, може противетајати мрвљењу са већом сигурношћу, него једна призма код које би цела њена, површина била притиснута. Како се пак, код баушинтерових опита, показало, да је се притисак одговара-

јући датоме односу ЈУ т, корисно распростро само на ширину од 10 ст, дакле, на двадесетогубу ширину непосредно притиснуте призмине површине, која притискивана са једним, 5 ттт широким челичним телом, морамо закључити, да би и поширење тесаника, код којих су згдавци, било корисно. Као један пример таквог поширења, дотичног тесаника, могао би послужити тачкастим линијама оцртани облик у ед. 1. Џа и код обичних, сегментских сводова, помогао би овакав обдик, да се ивице не окрњују, ако би се, нарочито оне са унутарње стране свода нешто одузеле.

(0 дозвољеном притиску за камење има да се примети следеће:

Што се данас, код сводова од пешћара камена, узима као дозвољени притисак, притисак много мањи од 30 а. може се сматрати као сасвим оправдано с обзиром на несигурно одређивање положаја. средиштне линије притисака код обичних сводова, и с обзиром на то, што се из искуства зна, да се и поред врдо малог дозвољеног притиска, који се при прорачунавању употребЉује, ипак чешће дешава, да се ивице тесаника окрњују. Непријатна искуства стечена су нарочито код плитких сводова железничких мостова, који су се, често, због јаких потреса и рушили. Ади, и код сводова, друмских мостова, код којих нема тако јаких шкодљивих потреса, има осим незгодне поделе притисака, који наступају посде расклапања скеда, још и других узрока који иза-

Д 5 1 Будући Је" ра:= р уп

камени сводови бА ТРИ ЗГЛАВКА

СТРАНА 9.

зивају у своду разна покретања,а ти су: утицај топлоте по разног степена влажности, којима се може објаснити и та појава: да се на тесаницима старијих мостова, чешће находе многе пукотине, као што имамо такав случај пзмеђу осталих, и на чеоним тесаницима «Хешу«“ моста на Сени код Париза. Тако на пр. опитима, који су чињени са котаерским пешћаром (саксонским), констатовано је: да се он, при промени температуре за 100", издужио за 0,00088, дакле, отприлике лике, за "у, онолико, колико би се издужио исто тодико Дугачки гвовдени штап; а кад је наквашен, констатовано је издужавање од 0,00006 до 0,00012. Шта више, кад је камен наквашен слапом водом констатовано Је стадно повећање на 1,000 197 од првобитне дужине. Па и због ових, као што се види, са свим знатних промена, дужина, може бити оправдана употреба зглавака код сводова.

И ако је излишан нарочити доказ о томе, да ћемо моћи употребити велике распоне, ако узмемо особито чврсто камење, нарочито у зглавцима, опет неће бити од штете да то покажемо и једним примером.

Ако узмемо као грађевински материјал гранит, чији је модул еластичности 25000) а, а дозвољени притисак 60 аб, и претпоставимо, да ћемо употребити велике и дебеле тесанпке, код којих ће се скраћивање притиснутих линија распрострти до на дужину од 100 ст, (место на 50. ст код пешчара), добићемо највеће Дозвољено напрезање (гњечење! 2, за овлј случај, из једначине: – 1; == 60 аб пли, у бројевима: 4 100 250 000 = 60, а одавде: 1 # = ћ. од 210

ЊЕ 7 Ако у изразу: Р = у. 2 2. у · употребимо

за о ону исту вредност, коју смо употребили код напред поменутога места Берггисхиблерске железнице, а та је 1880 ст, прећиће он у израз:

„_41/ ___-_ ту 250000 _ 4 Ре |/“2, 1 в0о. (5) тор ~ == 17091 14.

за сш сводове дужине. Узмемо ли, да је просечна

дебљина свода равна од оду средњег сводовог полу~ пречника К, тежина једног кубног метра камена = 2 700. Ке, или за један квадратни метар, са дебљином од једног сантиметра, 27 Ке, а Р, притисак свода, да је раван производу из полупречника кривине #, п терета на, јединицу распонове дужине, добићемо израз :27. 20 У

== 7 01 а) а одавде:

; 30 ИТ ЊЕ с. ћ Ко 2: 97 Ме 85,5 т).

да кружни сегмент од 1209, добићемо, дакле, после овога, распон: « == 2 .85,5. 0,866 = 61,48 11. Да би се средиштна линија притисака, једнога свода, одржала што даље од сводових ивица, те да би се