Srpski tehnički list

Број 4,

вилно обдржавање извршеног обележавања, Немерност сопственика често је при томе безгранична. Шта више, још се и данас дешава, да контролори катастра наилазе на тешкоће, при тражењу, да се свака нова међа обележи каменом.

Често се пак дешава, да се обележавање врши само зато, да се законски прописи испуне, али тих белега нестаје одмах при првом орању.

Свему овоме може се само тако помоћи, ако се " зато строги закони пропишу, по коме ће се свако земЉиште не само прописно обележити, но и сваке године, нађени недостатци одмах у ред довести. Морамо се чуДдити, што у надлежним прописима не наилазимо никакве

МОСТ од ломљеног КАМЕНА ПРЕКО РЕКЕ мулдДЕ код КЕСЕРНА

ОТРАНА 59.

наредбе за осигурање приватне својине. Желети је, да се пропуштено што пре накнади.

Џри завршетку, до наведемо да су и наши претци, у време Душаново, па и раније, употребљавали извесне бедеге, за омеђавање седа, (види Хрисовуљу св, ОтеФана). Само је штета, што се нигде не описују аве белеге тачније, но се исте само наводе, претпоставЉајући да је то позната ствар; и с тога се морамо задовољити тиме, што смо сигурни,да су и наши стари при омеђавању употребљавали не само природне но и вештачке белеге (укопано камење).

М. Маринковић,

МОСТ ОД ЛОМЉЕНОГ КАМЕНА ПРЕКО РЕКЕ МУЛДЕ КОД КЕСЕРНА

СА СЛИКАМА НА листу ХХШ,. И ххг. (Из Ст1у]1пгептепх-а).

Није давно било, кад се цемент искључиво унотребљавао као везујуће срество за грађевине под водом. Данас пак, од како је Фабрпкација цемента постала јефтинија и од како се увидело, да се, употребом цемента могу димензије појединих грађевинских делова, знатно редуковати а поред тога и сама грађевина брже довршити, замењује се обичан креч, при свима важнијим грађевинама, цементом.

Доказа о корисној употреби цемента, имамо поред других примера, на разним каменим мостовима и сводовима тунелским, који су у новије доба извршели у Саксонској од ломљеног камена.

Један од већих објеката те врсте јесте мост преко реке Мулде код Кбззеги-а, који је прошле године извршен под руковођењем инспектора Кбћег-а.

Мост тај дугачак је 156 ш, а састављен је из 6 лучних отвора (Котђђбсеп), од 19,50, 21,50 п 22,50 га распона, а 2,50, односно 2,90 и 8,00 та високом стрелом. Просечна висина, стубова је 6,20 т, са најмањом дебљином од 3,20 та, полукружном главом и нагибом страна 1:12,5. Сем десног обалног стуба, који је на јаком слоју шљунка постављен, остали су стубови постављени на порфирној стени, односно у неколико у саму стену укопани. Дебљина свода је, на мањим отворића са стране, 85 ст, а у већим 95 ст, одпосво 1,00 та. Леви обалпи стуб, који лежи на стени дебео је 6,20, а десни 8,30 пл

Ширина коловоза преко моста узета је 5,37 и према томе ширина свода 5,40. Над другим и четвртим стубом проширен је коловоз у виду нише од 0,60 та дубине и 2,00 ш дужине, како би се пешак имао где склонити, ако се на мосту сусретну двоја кола Чеони зидови, крила и подзиђивање извршено је ломљеним каменом, са малтером од хидрауличног креча, без цемента, а сви остали зпдови су од ломљеног камена са малтером од цемента и то у сразмери 1:8 до 1:6 према положају и јачини зида. За сводове и са обзиром на мраз, код речних стубова за по један слој од 1 та висине у нивоу средње воде, узимата је сразмера камена, п цемента 1:38. За горњи део стубова речних и обалних од прилике 8 :: висине, узимата је сразмера 1:4, а за дољни део, од прилике 2,5 ш висине, сразмера 1:6, а у осталом 1:5. Бетон од цемента употребљен је само у темељу за други, трећи и четврти речни стуб, за десни стуб ван корита речног и за обални стуб на тој страни, и то, за ове последње, у слоју дебелом 1,3 пп, а у сразмери цемента, песка и камена; 1:8:4%2.

да повлопаче на чеоним зидовима и крилима, 38 тим за ограду и консоле употребљен је пешчар.

Да би се спречило пролажење воде кроз патос моста на свод и тиме отклонило спирање пили смржњавање малтера на своду, обложен је свод озто плочама од асфалтованог Филца, које се пружају до у чеоне зидове. Поједине плоче спајане су на саставу катраном.

Грађење је отпочето 1887. г. у половини августа. Прво је уређено грађевинско место, за тим је подигнута барака за раделике, шупа за цемент и једна ковачница п онда приступљено грађењу два провизорна моста преко Мулде, од 1,70 ша ширине, један непосредно изнад, а други непосредно сниже места где ће се стубови поставити. Висина ових мостова је у висини супова (Еапедалате) за темеље. Супови за речне стубове су саграђени у виду сандука пи извршени су на уобичајени начин, Црпење воде вршила је једна центрифугална црпка са локомобилом од 12 коњских снага. Грађење темеља за први речни стуб отпочело је 5. септембра, а 16. истог месеца већ је исдрпена била вода п из темеља за други речни стуб и пошто је горњи слој стене откопан, начињен је, ради изравнања неравности, један слој бетона.

Док су ови радови на другом стубу вршени, дотле је први стуб већ изиђиван над водом, а за трећи стуб којџ је дошао на једном спруду, копан ров за темељи отуда добпјан потребан песак за зидање.

Покушај, да се темељ овог стуба озида без супа, пије испао за руком, јер је вода подвирала у ров за темељ, тодимо, да снага локомобиле не беше довољна, ла воду савлада. С тога је п ту подигнут суп. Како је порфирна стена, која се налазила испод 2 тш дебелог слоја шљунка, у рову за темељ трећег стуба, била, мекана , то је темељ упуштен у стену за 0,90. — 1. октобра отпочето је бетонисање у том темељу, а у исто доба приступљено копању темеља за леви обални стуб и пошто се дошло до стене, то је иста уравњена и спремљепа за зидање темеља озго. -- 5. октобра отпочето је копање темеља за четврти стуб, али услед тога, што је суп пропуштао воду на више места, био је придолазак воде тако јак, да је тек 21. октобра извршено 4.0 рова, на исти начин као и код трећег стуба. До 28. октобра је био ископан већ ров и за пети стуб. — 2. новембра отпочето је копање темеља за десни обални стуб, али услед мраза, кише и снега, рад је често прекидан и бокови рова често су се сурвавали,