Srpski tehnički list

БРОЈ 4.

стРАНА 58, опис КАТАСТРОФЕ 74. Рака Мутавџић, у 88. Тодор Селеековић. деревац; Јосиф Штитовац; Ј. Ринер; Коста Главинић; 75. Сава Браљинад. 89. Тома Марјановић. Коста Живковић; Коста Јовановић; Коста Рашић; 76. Сава Миленковић. 90. Фрањо Винтер. Лазар Живковић; Лука Ковачевић; Љубомир Денић; 77. Светозар Гикић. 91. Фрањо Неквасил. Љубомир Марковић; Марко Каракашевић; Марко Ђур78. Светозар Ивачковић. 62. Фрањо Ајперт. ковић; Мата Станисављевић; Миша Валента; Милп79. Светозар Јовановић. 98. Херман Милер. воје Јосимовић; Милош Дамјановић; Миша Марковић; 80. Светозар Русидес. 94. Чедомиљ Гагић. Маша Николић; Милан Милашиновић; Милутин Божић; "81. Светолик Поповић, 95, Чедомиљ Младеновић. | Милутин Сарић; Никола Отаменковић; Никола, Отанко-

82. Себастијан Рош.

88. Отеван Миросављевић. 84. Стеван Чађевић.

85. Стеван Чолић.

86. Сима Шевић.

87. Тодор Милошевић.

Члан је удружења и Гастон Бракар, о коме се још није могло решити, да ли да се сматра за редовног или ванредног члана.

ПЛ. Ванредни:

1. Камило Палт. 2. Лука Радосављевић. 8. Трајко Стефановић.

Од ових чланова платили су за прошлу 1890,:

1. Потшуну уписну таксу и улог: Андра Ј. Стефановић; Атанасаје Вујић; Васа Атанацковић; Ведимпр Антић; Владислав Павловић; Влада Тодоровић; Владимир Николић; Гргур Миленковић; Димитрије Стојановић; Димитрије Леко; Драгутин Матић; Душан Жавановић; Е. Надлер; Живадин Димитријевић; Иван Козлић; Ираклије Боди; Јевта Стефановић; Јован Банић; Јован Аврамовић; Јован Милојковић; Јован Сме-

вић; Пер: Омедеревац; Павле Денић; Пера Матејић; Рака Мутавџић; Сава Браљпнац; Сава Миленковић; Светоза4 Ивачковић; Ов-тозар Јовановић; Светозар Русидефћ Себастијан Рош; ТошаСелесковић; Тома Марјановић; Фрањо Неквасил; Фрањо Ајперт; Чедомиљ Гагић;

9. Уписну таксу и један део улога. Ђока Павловић, уписпу таксу и 12 динара; Јован Ковачевић, упис и 12 динара; Јован Јовановић, џсто тако; Јован Симеоновић, уписну таксу и 14 дипара; Лука Ивковић, упис и 14 динара; Миша Крстић, упис п 14 динара; Милан Маринковић, упис и 14 динара; Милош Милошевић, упис и 12 динара; Стеван Чолић, упис и 14 дин,

3. Само уписну таксу. Димитрије Димић; Драгољуб Опасић; Емануел Сандер; Јован Илкић; Јован Манок; Јован Јирачек; Љубомир Николић; Милосав Павдовић; Мита Видаковић; Марко Слуцки; Светолик Поповић; Фрањо Винтер; Чедомиљ Младеновић.

•

ОПИС КАТАСТРОФЕ КОД ГВОЗДЕНОГ МОСТА ПРЕКО ЈАСЕМИЦЕ КОД БОЖУРЊЕ; МА АРЖ: ДРУМУ БЕОГРАД— КРАГУЈЕВАЦ ДА СЛИКАМА НА ЛИСТУ ХХ., И ХХТ. Од инжењера окр. крагујев. Луке Ивковића.

Шре него бих приступио самоме опису катастрофе, мислим да неће бити излишно, ако укратко опишем све оне моменте, који су имали утицаја на исту.

|. Речица Јасеница и њезин слив.

_ Јасеница извире на планини Руднику (Штурац), тече кроз срез јасенички округа крагујевачког и подунавског, поред среске вароши Паланке, и утиче у Мораву код Орашја.

У горњем и средњем току спада, и по облику и особинама својим, у ред планинских, а у доњем, у ред долинских река. Њене уточице у горњем току махом су

брдске речице и дивљи потоци. Све уточице на десној |

обали, доносе много камења, а оне на левој, понајвише земље.

Обале су, као обично код наших река, засађене дрвећем, и то врбама и јасикама. При малој водп, 'Јасеница има код Божурње средњу ширину корита (олука) од 10,00 та, средњу дубину воде од 0,50 т, а средњу брзину до 880 па; за секунду даје дакле 4 кубна метра воде. _

Слив Јасенице (види српску ђенералштабну карту,

секц, Д. 4. Аранђеловац, којом сам се послужио за израчунавање слива) од извора до села Божурње, код |

бившег гвозденог моста, преставља на карти један приближан правоугаоник од 19 Ккт дужине а 18 Киш шпрне. 'Рачније измерено, износи његова површина 245 560 000 квадр. метра == 245,6 квадр. километара, Један поглед на ђенералштабну карту показује свакоме довољно, да слив Јасенице садржава најразније облике који се обично спомињу у орографији, Ту има брда до 1169 висине

(Вел. Штурац), кршева, провалија, јаруга, обронака, пус-

тих потока, а има и једне лепе додинице око Масло-

шева, Блазнаве и Овсишта са ширином до 800 11. Земљиште је већим делом отворено, једва ако пма

за - шуме, урачунајући ту и рудничку планину.

|. Грађевине на Јасеници и њеним уточицама, од Божурње на више до потока Ђуринца, (18,0 Киш).

а) Мостовт.

Од важности ће бити, да споменем овде само оне мостове, војп су порушени ведиком водом од 8. Јула.

1. Мост на Ђурипачком потоку, сав дрвен, са 9 отвора, 16,00 та дужине;

9. мост на Расељевици више Шаторње, сав дрвен са 1 отвором, 7,00 ш дужине;

3. мост на Расељевици ниже Шаторње, са зиданим тумбасима 1 отвором, 6,00 дужине;

4. мост на Јасеници код Блазнаве дрвен са зиданим речним и обалним тумбасима, 2 отвора, 21,00 1 дужине,

Пешачких прелаза (балвана) има скоро код сваке воденице и између суседних села која раздваја Јесеница.

6) Бране п воденице.

Почев од увира ђуриначког потока у Јасеницу, па до Божурње, на дужину реке од 18 Кт, има 18 воденица, свака са по 2 до 8 витла.

Саграђене су од слабог материјала (брвана и талапа), само су 8 зидане. Од ових, две је однела вода 9. Јула.