Srpski tehnički list

БРОЈ 4.

Брана има 13 на броју. Све су најпримитивније начињене од коља и прућа, попуњене каменом, а са врло лошим или никаквим обалним утврђењем. Од ових је 8. Јула вода развалила и делпмично однела седам,

в) Преграде.

И ако не заслужују име „грађевина“, ипак морам овде споменути оне разне преграде, ограде, поплете, одбоје од јасала или засађених врба, којима се поједини служе, да би одбили матицу од своје обале, пди да даду води згоднији уток у воденични јаз. СвакогоДдишњим оправкама пстих, посталп су временом неки хидротехнички монструми, најжешћи непријатељи свију јавних грађевина на води. Исто важи и за оне разне справе у воденичним јазевима и око самох воденица.

!1. Гвоздени мост преко Јасенице код Божурње.

Саграђен је 1885.]6. године са једним отвором од 86,00 за (распон између тумбаса) п дужином гвоздене конструкције од 97,56 1а. Тумбаси су од природног камена, са равноодстојним правим крилима и обостраним каменим браницима (конус).

Гвоздена конструкција, израђена у Белгији по снстему Монперовом, имала је носаче са правим равноодстојним појасевима. Патос је био од растових гредица отворен.

Целокупна тежина конструкције била је 55,598 тони. По окончаном рачуну плаћено је предузимачу за мост 44882,00 дин.

) Цео мост био је у опште солидно израђен и пздржао је врло добро прописану пробу приликом колаудације.

Остале податке види на приложеним сликама.

Катастрофа.

| Почетак лета 1890. године појавио се у средњој Европи са врло честом елементарним непогодама. И Крагујевачки округ имао је да претрпи велике штете од истих, а нарочито околина планине Рудника, 1. јула отпочеле су јаке бујице над сливом Лепенице и Јасенице у исто време. __У дневнику метеоролошких посматрања при крагујевачкој гимназијп, стоји забележено : , 1. јула падала је киша од 4 часа 5 м.па доб часова 85 м. по подне 2 тт;

2. јула падала је киша од 1 до 2 часа ноћу 18,5 та

боса Са Учепруподс 45 „ БИ а а О ћу о таи оу аса јњ а 145, а од 7 часова до 9 часова у вече 440,

4. „ није бидо кише и т. д.

3. јула путујући из Белосаваца Крагујевцу, стигао сам у подне код гвозденог моста преко Јасенице, Цриметио сам да је прошле ноћи била велика вода, Прегдедао сам мост, нарочито тумбасе џ њихову окодину, и нашао сам, да је велика вода прошла, а да мосту никакву штету није учинила. По остављеном трагу — муљу на тумбасима — измерио сам, па је вода стизала за 1,05 та испод најнижег деда гвоздене конструк-

· ције (доњих појасева), била је дакле за 0,45 над оном, која је као повната највећа (тројичка од 1864.) вода, узета као меродавна за пројект гвозденог моста.

Истога. дапа — 8. јула — у два маха, у 7 197, часа у вече, навали велика вода Лепеницом и поплави један део доњег краја вароши Крагујевца. Опажало се да непогода долази од Рудника западно од Крагујевца.

опис КАТАСТРОФЕ

СТРАНА 58.

А. јула у 9 часова 18 м. пре подне, стигне начелству од начелника среза јасеничког ова депеша :

„Ноћас вода однела твоздени мост на Јасеницо код Божурње, саобраћај је прекинут, поплава је велику штету нанела“ ит, Д.

Истога дана у 2 часа по подне, на лппу места уверио сам се, да је вода, не само развалпла, него 31иста однела гвозден мост,

Почем сам покупио најважније податке, поднео сам начелству крагујевачком пшемено пзвешће за господина. министра, грађевина :

„Целокупну гвоздену конструкцију божурачког моста преко Јасенице, скинула је велика вода са обалних тумбаса и однела ју је на даљину преко 600 ш ка Жабарима. Од исте, лежи тамо један део од 30,00 та дужине, док су остали 8,00 1 одвојени и негде затрпани песком и блатом.

Поједини мањи делови конструкције, као коснице, појасеви, ограда и др. налазе се дуж десне обала, реке.

Онај део од 90,00 ш дуж. лежи дужином својом у самом» олуку Јасенџце, окренут је патосом горе а главни су носачи извијени на страну. Тањи делови испревијани су, вертикални стубови махом су преломљени тамо, где су са попречним носачима спојени. Горњи и доњи појасеви извитоперени су и на три места прекинути. '

Делове патоса са оградом однела је вода.

У целости остади су попречни и уздужни носачи патоса. Здидани тумбас на десној обали, са равноодстојним крилама, обишла је била вода, разрушила је и однела доње крило и једну четвртину лица целом висином, од темеља до гвоздене конструкције. Такође горње слојеве за 1,40 ш испод патоса са припадајућом полеђином од ломљеног камена у цемепту. Пробивени отвор, између тумбаса и друмског тела има 4,00 ш средње дужине.

Обастрани крилни браници (конуси) разваљени су и однесени. |

Са левог тумбаса скинути такође горњи слојеви 1,40 та под патосом, доње ћоше лица окрњено је. Крилни браници разваљени. Крила нису оштећена као на десном тумбасу, почем их није обишла вода.

Друмско тело, — каддрмисан насип од земље и камена, — на десној обадп целом је дужином од 25,00 за једну четвртину, а на левој у дужини од 60,00 1 за једну трећину свога профила однешено. Преко оба ова насипа преливала је вода у висини од 1,20 до 1,40 тт, образовала је прелив као код напера.

Ситније камење са тумбаса, крила и браника, налази се дуж обада и у кориту реке.

Лежишта конструкције од тесанога камена, заједно са гвозденим плочама, свако око 1300 Ко тешко, леже на обалама реке. (Види 4, В, (О у ситуацији, лист ХХ.).

Узрок, што је овај солидан мост порушен, не лежи у простом хидростатичном пли хидрауличном дејству саме велике воде. Мост би и сада био на своме месту, ма да је вода предивала за 1,40 та преко патоса, конструкција је између појединим својим деловима имала доста велике отворе, кроз које би вода протпљала а да квара не учини. Но, као што очевидци причају, вода је доноспла ваљавице, воденице, кладе, ограде, сена итд. који су предмети сви требали да прођу кроз отвор моста, заједно са свом дрвенаријом разваљена четир дрвена моста на Јасеници, Буринцу и Расељевици. Једна јасика, (види сптуацију и лист ХХ.), од 1400 т дужине, 2,00 т у пречнику, што сада лежи близу разваљеног моста, стајала је на неком имању близу Јасенице више моста.