Srpski tehnički list
СТРАНА 182.
јеног и извађеног камена. Само пак израчунавање кубатуре, вршиће се на овај начин.
Шре свега ће се у снимљеним попречним проФи. лима природне површине стене, нацртати одговарајући попречан профил канала, кој! ће се на том месту просећи; за тим ће се за сваки такав попречан профил планиметром одредити површина његова у квадратним метрима; и онда из два суседна профила узети средња вредност, коју треба помножитиса удаљењем та два профпла један од другог, у метрима.
Висина оних линија, које у појединим попречним профилима представљају природну површину стене, означиће се не само удртавањем истих, већ и са одговарајућим котама у односу на какву сталну тачку.
На овај начин, а под контролом или п уз суде ловање управе за грађење, састављени цртежи, профили и т. д. израдиће се у три примерка и сваки ће прпмерак с једне стране потписа предузимач, а с друге државни инжењер, који је снимању присуствовао, као и шеф грађевинске управе. На сваком примерку, пород тога, написаће се да је пртеж меродаван за обе стране п да ће служити као основ при обрачунавању.
Тек кад је све ово извршено може се приступити разбијању стене.
Ако би местимице канал био прокрчен дубље, но што је одређена нормална дубина, то се предузимачу неће за то давати никаква накнаде.
Камен, који се добије приликом разбијања и крчења канала код Стенке, Козле — Дојке, Излаз — Тахталије п Гребена, као и на осталим местима између Молдаве и Турне-Северина, мора се уклонити из просека па шли да се потопи па место у реци, које управа грађењем одреди, или да се депонује на обали дунавској.
Камен пак, који се добије прп просецању стена код Јуца, употребиће се, ако управа за добро нађе, за грађење насипа сниже Јуца, или ће се према нахођењу управе потопити у Дунав на оном месту, где неће сметати пловидби.
А онај камен, који се на самом Ђердапу разбијањем стена добије, употребиће се, ако управа за сходно нађе, за грађење камених насипа на том месту.
За радове под 2., условљено је пре свега, да се за камене насипе сме употребит. само онај камен, који је у стању потпуно противстати упапву суше, влаге п топлоте. Да ли пак п који камен има те особине, одређиваће управа која грађењем руководи, на основу стеченог искуства или на основу вршених проба. У свима случајевима где управа није у оцени сигурна, слаће се мустре од тога камена министарству на оцену.
Предузимач је дужан од сваке врсте камена, који мисли да употреби, предати управи по три не обрађена, једнака комада, одприлпке ведичине од једног кубног десиметр:, Свакџ комад нумерисаће се истим бројем и снабдети печатом предузимача и управе. А да би сву свако доба могло контролисати, да ли употребљени камен мусти одговара, чуваће један комад управа, други ће се налазити код надзорног инжењера, а трећи код предузимача.
Величина појединог камена, који ће се употребити, може да варира између 0,004 до 0,1 103,
Што се саме израде насипа тиче, то су постављена, ова правила :"
а) камење се мора, у колико је год могуће, полагати у слојевима (редовима);
6) веће и мање камење треба тако слагати, да насип што збијенији буде, а веће камење да дође са спољне стране;
РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА
БРОЈ 8. и 9.
в) при изради насппа предузимач је дужан да упо“
треби онакав начин рада и онаква средства, каква захтева сама природа реке на појединим местима, те да, се може осигурати да камење, које се у воду спушта, не падне ван одређеног профила за насип;
г) за спуштање камења у воду, употребиће се, у
колико је то могуће, гвоздене мотке, којима ће се ка-
ман поставити у одређен положај, а према потреби п један камен преко другог померати;
д) круна и стране насипа, ако се и где се правилно не калдрмишу, уравниће се, према наредби управе,
тиме што ће се поједино камење брижљиво један уз.
други приљубита. Односно исплате, рачунаће се кубатура насипа у
кубним метрима и то или према запремини на обали
сложеног камена, или према величини товара подмерених лађа, пли на послетку према теживи кодпма довеженог камења.
Шри примању камења пазиће државни органи, да је дотичио место, на коме се камење слаже, уравњено; затим ће се камење обично слагати у фигуре од 11 висине, ади тако да између камења не буду веће рупе, но што је то неизбежно потребно. Материјал, који не одговара условима, укдониће се одма с грађевинског места У лађама се може камење само онда примати,
ако су оне напуњене тако, да захватају према подме--
равању обележене целе идп половине кубних метара. Камење које се нађе да не одговара условима сложиће се у Фигуре и одбити од запремине лађе.
Ако се један део камења из подмерених лађа употреби за калдрму, то ће се од укупне запремине лађе одузети за 80/, увеђана запремина калдрме. А ако се калдрма не гради, већ као што је горе поменуто само камен уз камен на круни и са стране приљуби, онда
ће се плаћати то према квадратној површини тако и3--
рађених страна. Подмеравање лађа вршиће се на овај начин:
а) камење које је за лађу одређено, поставиће се
на обали на уравњеном земљишту у правилне гомиле
од 1ш висине. Поједино камење ређаће се једно уз.
друго тако, како ће остати само онолике рупе, које се не могу испунити услед неравности камења.
Пошто је надзорпи инжењер поједине гомиле измерпо, уносиће се камење у лађе и, кад се лађа нато--
вари, прећиће на лађу сав персонал који лађи припада, и унеће се сав прпбор дотичне лађе, па ће се онда на
А
шест места обележити (нагоревањем) колико је лађа у
воду потонуда. Да би се белег боље познавао, прпковаће се, као што је то у сл. 1. назначено, поред наго-
реног белега, у нивоу воде, две плоче од лима 8 ст. дугачке и 4 ст широке, једна бело а друга црвено 060- -
блу 1.
|
црвена плоча
беда плоча
ниво воде
јена. А да би се у свако доба знадо, да ли је, услед.
промене епециФичне тежине лађе, потребно ново под-
меравање, означиће се на исти начин колико лађа тоне
кад је празна.
па о ив ечна 4. оав о _