Srpski tehnički list

БРОЈ 8. и 9.

ТЕОРИЈА ИНФЛУЕНЦ-ЛИНИЈА

СТРАНА. 128.

пред исказаном правилу, да је инФлуенц линија између свака два попречна носача права линија, Величина трансверзалне силе за положај силе (т у пресеку С а на попречном носачу а, јесте а,а,, а на носачу 6 је 6,б,; то ако према напред реченоме саставимо а, са Ф' правом линијом, добијамо тада пнФдуенц линију трансвервалних сила ва индиректно оптерећење, из чега, се види да су трансверзалне силе код пндиректног оптерећења, између попречних носача мање, но код дпректног оптерећења.

! Ма . А, а ; ; Њ- В, ! | | | | | | | | : б | = – у ај Г фи == ~ И | ; 6, | ! ЕРЕ ЈЕ о |. аи _1 = ву“ 54 - ај = ! ' | би БОНА и о а [5 а , Сал. 4.

Оравнење и раглика инфлјениц линија статичких момената код директнога и индиректнога оптерећења. Моменат за пресек О јесте:

МИ === Ил === 467 0. · · · 1).

ф

во је вредност момента за директно оптерећење кад сила (! лежи десно од пресека, и инФлуенц линија је права линија, која се даје лако конструјисати, јер је за =0 и М == 0 а за сваку другу вредност 2, може се и вредност за М израчунати (ел. 4.). Ако сила (1 лежи лево од пресека (сл. 4а), вред“ ност момента за псти пресек О у овом случају је:

М== У, (#— 2); где ако заменимо вредност за У,,= (6 т

: ' Е тадни добијамо да је М = (7 75 (#— 2)...2). Ово је једначина инФлуенц линпје момента, кад сила (' лежи лево од пресека, која је такође у односу на променљиву количину = првог степена, дакле је инфлуенц динија момента и у овом случају права линија.

Ако узмемо случај, да спла (% лежи баш на пресеку С, онда је КЕ Е#==(4— #; и тада је вредност => (15

једначине 1) из чега се опет закључује, да пнелуенц линија момента у овом случају има на месту пресека прелом.

момента М = с. | што се добија такође и из

% М,

= А

Ово вреди за директно оптерећење, и величине момената у тачкама а п0б јесу престављене величинама, ордината пнфлуенц линија фра, и 6,0,. Знајући пак да је инФдуенц линија, између свака два попречна носача, права линија, то ако а, са ђ, вежемо правом линијом, добијамо тада инелуенц линију момената за индиректно оптерећење носача, из чега видимо да су моменти код индиректног оптерећења између попречних носача мањи но код директног.

Уплив сталнога система сила.

Из свега овога досадањега, види се како се дају конструјисати инфлуенц линије, за ма које механичке величине, а за дејство појединих спла, а сада ћемо прећи на случајеве, који у пракси најчешће долазе, а то су одређивање п конструисање инфлуенц линија за дејство читавог система паралелних сила, Пошто нам инфлуенц линије служе поглавито за прорачунавање најнеповољнијег оптерећења датога носача, које је за прорачунавање димензија носача нужно знати, то ћемо при тражењу уплива датога система сила, тражити уједно и максимални уплив истога система на носач, дакле тражићемо најнеповољније оптерећење носача датим системом сила.

ба. 5:

1. Да одредимо најпре максималан уплив једнако подељеног терета кад исти дејствује директно на носач. Нека је носач 4В (сл. 5. оптерећен са р килограма на јединицу дужине, замислимо да смо на већ показани начин, одредили инфлуенц линију за длректно оптерећење носача а за силу == 1 и рецимо да је иста на, слици престављена, линија АВР,

У случају да сила 1 лежи у тачци (, то је онда уплив силе 1 на носач престављен ординатом инФлуенц линије ОР = У; но како је носач оптерећен са р килограма на јединицу дужине, то ако посматрамо бесконачно мали део носача 00 = де, који је такође оптеређен са р килограма на јединицу дужине, то је према,

% Дуе