Srpski tehnički list
ЕЕ. Ек
СТРАНА 72.
технички РАДОВИ У ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ
врој 9.
ТЕЖНИЧКА РАДОВИ У ОКРУГУ ХРАЈИНСКОМ
(ДА СЛИКАМА НА ЛИСТУ 54)
ПИШЕ В. М. ПАВЛОВИЋ инжењер.
У првој п другој свесци ове године „Српског Техничког лпета“,.отпочели смо са описом техничких радова у округу крајинском, са напоменом, да ће мон даље у овоме листу наставити овај опис, али и код најбоље воље није се могло постићи, једно услед многих државних послова који су летос вршени, а друго што је само један инжињер остао у округу, док остали тројица одређени су на друге послове ван округа.
У поменутим двема свескама изложили смо општт преглед о свршеним радовима у округу, као и другим потребним подацима ради познавања месних прилика, а сада ћемо отпочети са описом појединих важнијих грађевина које су извршене у току прошлих година, И то прво по струци инжињерској.
На првом месту требало би коју проговорити 0 великом „поречком мосту“ који је саграђен преко „Поречке“ реке при самом њеном уливу у Дунав испод Мироча, а на државном друму; који води из Д. Милановца, преко Брзе Паланке у Неготин. (види карту крајн. окр. у П. свесци).
Опис овог моста био ба већ и по томе интересантан, што је сличног удеса као и нов „Љубичевски“
мост, јер и код поречког моста вода је поткопала леви речни стуб услед смањеног профила, док опет леви обални стуб показао је пукотине услед притиска гвоздене конструкције, као и земљаног насипа позади истог стуба: Ако се не варамо овај је мост грађен од 1879 до 1582 га 1896 г, извршено је накнадио осигурање речних и обалних стубова, као и целог насипа с обе стране моста.
Како за сад немамо при руци планова ви осталих
података, то се нећемо за сад ни упуштати у опис тога,
већ ћемо доцније у нарочитом чланку допети ошширнији извештај п о овоме мосту.
Од већих мостова који су подитнути У 1887 год. опшеаћемо прво камени мост на сводове преко реке „Земне“, код села Михајловца, а на друму Неготин Брза Паланка.
Још 1884 године послало је било начелство окр. крајинског предлог са плановима да се сагради нов мост преко реке Земне и то са зиданим обалним и речним стубовима и дрвеним горњим стројем. Као члан техничког одбора у министарству грађевина. добија пот- · писани на преглед пом. пројекте, па како је било напоменуто у реферату инжињерском да у малој каменици има. доброг камена пешчара за тесање то би предложено да се цео мост подигне од камена на сводове, тим пре перо трошкови неће много више изнети а има ће се стални мост.
Министарство грађевина, усвојив овај предлог нареди да се према послатим подацима састави пројект ва камени мост на сводове, што је потписати 1 извршио,
Шре но што приступимо опису приложених цртежа у појединостима пзложићемо у кратко и својства ове реке.
Река Земна извире испод огранка Делпјована звани „Голи врх“ и има две приточице с леве стране, које се називљу „Турија“ и Окошка“;
Вемна протиче поред села Пловне, Штубика п одма снике села Михајловца утиче у Дунав.
Средња дужина реке износи 25 клм. а слив око 175 квад. КЛ.
Горњи део слива доста је шумовит а доњи махом оголшћен, и тако при великом водостању река је бујна, но близу утоке у Дунав мали је пад јер услед велике воде Дунав исти успорава Земну близу самог моста.
Нов мост чији изглед доносимо заједно са потребним пресецима на листу 54. Шројектован је са три отвора по 106, М 1 ширином торњег строја 5.о У.
Грађење овог моста није се могло одмах извршити из два узрока.
1. Што није било прикупљено довољно новаца, п
9. Што је се водила преписка, између министарства и начелства, јер министарство захтеваше да округ плати цео трошак, и ако је мост на државном друму; док према закону 0 јавним грађевинама, требала је и држава један део да плати.
Како је доцније народ округа крајинског пристао да цео трошок плати то је се 1887 приступило грађењу, у јесен исте године би довршен, и од колаудирајуће комисије примљен.
Предрачуна и осталих докумената немамо, С тога ћемо овде у кратко изложити из записника поттисатог као надзорног инжињера, поједине мере, цене и остало што је било од уплива при грађењу.
да полагање темеља предходно је обложена повр-
5 0.26м. шина свију «стубова са загатом од растових греда 26
цео њен
п сваки по 450 м. дужине, и плаћано по # динара уздужни метар, а за стегу са клештама по 140 д. на уздужни метар.
Шипови су набијани са гвозденим маљем од 500 клгр. који је дизан људском снагом, п сви су набијени до прописне дубине.
Копање земље и шљунка пије имало тешкоће у оба речна и десни обални стуб, јер вода је била савладана са две велике ручне прпаљке, али при копању ва леви обални стуб морале су се црпањке удвојити услед велике навале воде,
Копање темеља у првој висини плаћано је по 2 динара а даље до дна по 6,50 дин. на ћубк. метар.
Кад су изкопани темељи приступило се полагању
:2
0,20
уздужни метар по 1.80 дин. а растов патос на зл. постељу по 350 на квадрат. метар, но претходно испод патоса попуњене су празнине тврдим каменом кречњаком из каменолома више села Михајловца а на самој обали реке. да ово пунење плаћено је по 6.550 д. за 1 кубм.
На постељпе решетке отпочето је зидање од ломљеног камена (тврд кречњак) из кменолома више села Михајловца и то у цемент малтеру 1 део цемент портланд п 350 песка и плаћено за сав материјал рад по
„постељне решетке“ од растовине п плаћано на |
| 80. дин. кубкм. од коте 44.60. до 4750 зидано је лом-
наменом пешчаром из М. Каменице у пемент малтеру