Srpski tehnički list

СТРАНА 70

отуд:

М = — 7686, Н==+,674 85 = 1,542,

за једнострано терећење прелазним теретом. Заменимо сад ове вредности у једначинама за Ми М,, па ћемо добити за најопасније место, за ослонац оптерећене полутине, вредност момента и нормалне силе, који се јављају услед самог једностраног терећења прелазним теретом :

М, = — 0,7636 — 7:31 Х 4,674 — 15,68 Х 1,543 +

+ 67,58 == + 8,582 М, = 0,621 Х 4674 — 0,784 Х 1,548 + 7,06 == 8,758

За потпуно терећење прелазним теретом имали би;

моменат у темену М==>2 х — 0,7636 = — 1,5272, нормални притисак У = 2 Х 4,674 = 9848; потисак бојем

и према томе:

Ме = М — 7:81 Н- 67,58 = — 2,281 М, = 0,621 Н- 7,06 12,865

За целокупно терећење (сопствени терет, перманентни терет и пун прелазни) добили смо били (види стр. 68.).

М,=— + 90528 ни М,=91,825, па према томе за сами сопствени и перманентни терет

М, = + 20:528 ++ 2,281 == + 22,804 Х, 91,325—19,865 = — 78,460

Додајмо сад још једнострани мобилан терет, па ћемо добити крајни резултат за овај најопаснији начин терећења на спојници ослонца оптерећене полутине:

М, = + 29,804 + 8,532 = 81,886 М, = 78.460 + 8,758 = 87,213

Е 1 о ЏИ, Даље је е, = Х,

што се добило по методи Моег-БВтезан; напротив излазе нешто већа напрезања и то:

М,

у ки тљесаг о

Фа = 2300 5

о

= -- 0,859, дакле нешто мање но

( + 6 +) = 29:4 кгр. / см“ ~ д,

+ с У ( љ % 2 %; == 2800. –—"[1—6 = | = — #38 кгр. / см д д Када би занемарили апсолутну јачину малтера и претпоставили, да се притисак распростире само на ширину 3(0,80—0,359) == 1,828, добили би:

_ 8 Х 2800 - 87,218

во 9 реп 2 о 1328 = 30,8 кгр. / см

дакле је за 4,7 килограма већи но што је напрезање које смо за овај мост нашли другом методом. При овоме

0 ПРОРАЧУПАВАЊУ ВЕЛИКИХ КАМЕНИХ МОСТОВА

Мо бену

БРОЈ 4

треба још имати на уму, да смо за положај линије притиска, добили готово сасвим једнаке резултате, а да је опет с друге стране последње рачунање изведено за ширину појаса свода од 1 м. и тиме није узет у обзир користан уплив нагиба површина што ограничавају мост од о. Овим се нагибом оптерећеном своду баш специјално на ослонцима даје знатно проширење. А при претходном рачунању и конструкцији ово је урађено. Али је било од интереса, да се прорачунавање свода и то таквога, при коме има незгода услед нерационалности размере висине свода према распону, подвргне рачуну који полази са другог гледишта независно од специјалних одредаба за овај мост. На оба начина добивени резултата, могу се сматрати да су сасвим добри.

Најзад да наведемо још максимална напрезања и осталих мостова, који су на листу 116. нацртани и која су

прорачуната на сличан начин као и за мост од 65,0 метара распона:

РАЗМЕРА ВИСИНЕ ПРЕМА РАСПОНУ НАЈВЕЋА НАПРЕЗАЊА ћ У КГР. ији НА ПРИТИСАК НА ИСТЕЗАЊЕ Мост од 48,0 м. распона а + 25,0 == 1:00 а Чоби. 1 2 + 21,4 – + , 9%6 м. „ полукруг + 175 — 0,8 а Ме а уз 198 + 18,6 — 2, па а Оли. „ полукруг + 18,0 —

Ако претпоставимо да малтер не може да издржи напоре истезања и да камење свода лежи без везе једно на другом, онда ће се притисак распростирати на ширину спојнице равну троструком остојању нападне тачке нормалног притиска од најближе ивице. У овом случају

и нема никаквих напора истезања а напори притиска повећавају се:

код моста од 48,0 м. распона на 25,1 кгр. / см“ 346 м. : 7 об ври ом 22,0 м. - 19,8 кгр. см“

" " „

" " "

Ово су све напрезања која су још потпуно дозвољена с обзиром на отлични врсте портланд цемента и високу отпорну јачину камења и са претпоставком да се свод извршује вештачки и да су тумбаси непомерљиви.

Свакојако је могуће, да се применом теорије еластичних лукова, велики сводови конструјишу рационалније, но што би се могло применом претпоставке о најповољнијој линији притиска. Оваким рачунањем добијају се резултати, који и ако нису потпуно тачни, због разних утицаја, који се рачунски не могу тачно одредити, опет су ближи истини но напрезања изведена на основу старије теорије.

Извршење оваког рачуна није никако толико 3аметно, колико то можда на први поглед изгледа, и требало би према томе и у пракси да се за свагда напусти

старија теорија, која се оснива на пропзвољним претпоставкама .