Srpski tehnički list

БРОЈ 4

0 ПРОРАЧУНАВАЊУ ВЕЛИКИХ КАМЕНИХ МОСТОВА

ОБРАНА 68

гова. Узмимо претходно Н == о онда остају само вертикалне силе 6 (6, (6, и моменат њихов у односу ма на коју тачку 7 добија се као и код просте греде, кад про_извољну полну дистанцију Н' помножимо са ординатом 1 површине момената, дакле Му = Н'ру. А кад придође још и хоризонтални потисак Н, онда је моменат од силе Н у односу на 7 М'д=Н(2,—8));

За равнотежу мора моменат свију сила у односу на ма коју тачку бити = о. Дакле мора бити Му== Му пли

Н(2—2)—Н'..... ()

У овој једначини су Н, 2, и 2, непознате и за изналажење њихово морају се поставити две једначине еластичке линије; међутим треба ординате моментне површине 'т' одредити у напред за произвољну вредност хоризонталног потиска.

Услед сила што дејствују наступа деформација, осовине лука п за тачку у мења се ордината 9 за Ду, апециса # за Даф и угао ф за Дф. Са претпоставком, да су тумбаси непомерљиви ф, је константо и Дф равно суми свију бескрајно малених промена ФА ф; ово вреди и за Дд% и за ду и е тога је:

де= | аде де | адг, ду јади = (8)

За # ==4 мора бити Дф=0, Дт=0 и Ду=0; из овога добијамо условне једначине:

Прва од ових трију једначина садржи услов, да угао, што га чини дирка на осовину лука са хоризонтом, остаје непромењив. Друга, да пе наступа промена распона. И трећа најзад, да не бива померања, ослонаца, у вертикалном смислу. Овај последњи услов је при симетричном своду увек испуњен, тако да последња једначина отпада и само прве две преостају за прорачунавање симетричних сводова. Када прве две једначине групе 4) згодно трансформише уз припомоћ једначине 2) добија МтПег-Вгедам тражене непознате Н, 2, пи 2.

Кад се стави:

ј „и =", ј узана

пиво) ју =га Ј у: та= ић ; О фон д". а · фо _ и даље: ће 61 == ју но=- 671 =

при чему у: ф, и а имају значења, која су обележена

1 4 у сл. 5. ид = средња дебљина свода и добија се: Прави хоризонтални потисак: па и ; и и Г, о Крајна ордината линије притиска ЈИ Ву= рт! ли -6)

Ордината на ма којој спојници нН' г. == 2 – НК 02

Како се узима у обзир несиметрично терећење показаћемо у следећем специјалном случају.

Испитивање стабилитета еведеног моста од 65,00 мет. распона.

(6ле 7 ло9 5) Висина лука — стрелица — износи 17:90 мет.; Ма Дебљина свода ј Т 7 097 љина свода у темену, коју смо прет-

ходно узели по Формули а), сведена је најзад од 2'82 на Фр, == 2,10 мет. А тако исто су чињене мале промене у облику свода пи у димензијама све док се није прилагодила линија потиска, која се рачуном добија, ка осовини самог лука. При овоме се показало да је неекономична и непотребна сувише велика димензија ослонаца, која је у осталом у неколико мотивисана нараштајем сила ка ослонцима. Тако да у овом случају спојница на ослонцу има дужину 4, == 8'1 м. За геометријску одредбу лука рачунато је: « = 28' 50' 40:62" = полупречник унутарње своднине (потрбушина) = 88:454 м. КБ, == подупречник грбине (полеђине) свода = 42:792 м. Под именом осовина лука подразумевамо кружни лук, који је положен кроз средину вертикалне спојнице на ослонцу и темене спојнице. ДЈ, == полупречник осовине свода = 40:86 м. Даље је ф, == 5988'7':8" и ате. ф, за полупречник јединицу раван 0,93612, а = Е— ул = 21,41 м. Ординате осовине лука одређују се по Формули:

фељ—у=в—|Ув-((—–•). 1

Као најнеповољнији случај терећења узет је онај кад је само једна половина свода, и то десна, оптерећена са покретним теретом р на 1 метар дужине; при чему је р узевши за основу пре изложени начин тере-

180;

ћења локомотивама = а - 5:45 # т.ј. на квадратни

2 метар моста = 1281 килограм. Није потпуно теоријски тачно овако узимање најопаснијег терећења али је за практику потлуно довољно с обзиром на сразмерно мали уплив прелазног терета у сравнењу са сталним.

ду“