Srpski tehnički list

СТРАНА 62

АЕБЉИНА СВОДА

РАСПОН У У ТЕМЕНУ у М. М. Роп| ди Сазђејећ 41,2 1,25 Роп| де Сеге! 45,0 1,40 Ропђ 4' Ојогоп 40,0 1,80 Ропћ де Ја бтауопа 4000 1,40.

Формула 4) даје вредности, које се понајбоље слажу са напред изложеним дебљинама сводова у темену, ис тога смо је и употребили за приближно рачунање дебљине темена свода. Дебљину свода на ослонцу за претходно димензионирање одређивали смо по оште познатом принципу: да се вертикална пројекција спојнице па ослонцу ставља једнака дебљини свода у темену. Најзад за маде сводове узели смо висину насипа над теменом 0,80 до 0,90 м. а за веће распоне повећавали смо иову висину тако да за распон од 65,0 мет. достиже 1,40 мет. — На овај начин је извршен претходни пројект за сводове. Узели смо да је тежина 1 куб. метра- зида 2800 ктр. а тежина 1 кубног метра насипа 1800 килограма. Мобилан терет узимају разни аутори различно велики, Тако се често узима покретан терет као зид од 0,8м. висине по целој површини пута на мосту. М Шех-Вгевјап узима да је за сведене мостове покретан терет 1200 до 1600 килограма на квадратни метар пута. А СавнеПапо испитивао је стабилитет моста ОгПо од 42,0 метра распона с претпоставком 1067 кгр. на квадратни метар. Али изгледа најприближније, да се мост оптерети са 2 локомотиве п њиховим тендерима и товарним колима (види сл. 1.) и да се при том предпостави, да се тај терет распоређује на целу ширину. Ово се може претпоставити с обзиром на велике надзидке. На тај се начин добија већи једнако подељен терет на јединицу дужине свода но по скали аустријског расписа за мостове од 18. Септембра 1887. год. СО погледом на везу у зиду и при колико толико већем насипу није сасвим тачна претпоставка, да се притисци од возног материјала простиру само на ширину коју захватају прагови 9,4 мет. (види сл. 2.). Јер ако запста у средњем делу свода услед прелазног терета бива притисак нешто већи но на ивицама, с друге опет стране тешки парапети дејствују у толико незгодније на ивице и тако се свакако ти упливи изравнавају. У осталом, уплив покретног терета није значајан у тој мери, да би се осетио уплив на димензионирање већих мостова.

После овога, изложићемо у неколико речи старији начин рачунања сводова.

Старији начин рачунања сводова.

Да би се испитало дејство, које има на спојницу (фугу) аб произвољна сила Р (сл. 8.), разлаже се сила Рр у две компоненте М и 85. За тим се у средини Фуге поставе две силе ЈУ једнаке а противног смисла чиме се дејство сила не мења. Напрезања у овој спојници дају се сад на три начина специјалисати: |

0 ПРОРАЧУНАВАЊУ ВЕЛИКИХ КАМЕНИХ МОСТОВА

гРОЈ 4

а) Опрег ЈУ са полугом е изазива окретање и пресек је услед тога напрегнут на савијање.

р) Аксијална сила М или нормални притисак распоређује се подједпако по целој површини спојнице.

в) Сила 5 тежи да учини да се елеменат по површини. аб склизне

ка а) Услед момента савијања М = М.е производе се на крајним слојевима а и Ф једнака напрезања противног смисла и то за појас свода од ширине 1 мет.

у 6М 6. Ме Пе а ска н Е " ка 6.) Напрезање услед аксијалне силе је о ХМ МирЕНО

Дакле је разултујуће напрезање

кеси | 5 6 а) |

М у -ее- | — 6 |

да е<љд ћи је увек позитивио, тако да свака сила која има нападну тачку у међупростору «8 (види сл. 4.) изазива у своду само притисак.

ка е). Сила 5 потире се кохезијом малтера и 01пором трења.

Старија теорија још поставља став, да се, услед стисљивости каменова свода, притисак распоређује подједнако на спојницу (Фугу) у темену и на све остале тако, да кад је свод у равнотежи, линија притиска мора, лежати бар у средњој трећини његовој.

Кад је дато оптерећење, облик свода може да се бира. Отарија теорија одређује димензије свода, тако, да се линија притиска поклапа са осовином свода. А када је обрнуто познат свод, онда се овај сматра да је стабилан, када је могуће уцртати једну линију притиска тако, да она лежи у средњој трећини свода и када по Формули 1) прорачунати притисци не прелазе дозвољена папревања. Суштина старије теорије оснива се на произвољној одредби линије притиска. Новији испитивачи су упозорили на то, да је свод као и сваки лук са мање од 9 зглоба — шарнира — статички неодређен систем, да се за прорачунавање његово морају узети у помоћ једначине еластичке линије и да се има условити, да и после деформације остаје између својих ослонада. Ови су принципи уведени у начин рачунања, који је г. Мтпег-Втедам изложио и који је у пракси врло корисно примењив. Ово ћемо сад у неколико речи изложити.

Рачунање симетрично оптерећених сводова, по Н. Мошег-Вуезбат. Линија притисака симетрично оптерећеног свода (види сл. 5.) јесте симетричан верижни полигон, на који се дају према томе применити и сва својства ње-