Srpski tehnički list
БРОЈ 4
Кад сравнимо ове ординате са ординатама осовине лука, видићемо, да се у главном, за овај случај терећења, линија притисака поклапа са осовином лука и да
само у близини ослонаца јаче отступа и приближује се
више унутарњој своднини, што је увек случај код ниских лукова. Овим је одређен хоризонтални потисак и линија потиска за симетрично терећење. И сад нам остаје, да узмемо у обзир случај, да прелазан терет лежи само на десној половини свода. Ово се по Ипшет - Вусдам ради овако:
Прелазан терет треба на десној половини моста да износи р на јединицу дужине, а ми смо били замислили, да је на целој дужини подељен терет у, (слика 6.). ( тога морамо, да би од узетог случаја прешли на истинско несиметрично терећење десне половине, да скинемо
са леве полутине а Х а и да то пренесемо на десну
половину или и друкчије можемо испитати уплив ове поправке на хоризонтални потисак и линију притиска ако их конструјишемо под претпоставком оптерећења означеног на сл. 7.
Простим равмишљањем даје се увидети, да се нађени хоризонтални потисак у овоме случају ни у колико
1 У . 5 не мења. Јер НИ = изазивају два једнака хо-
4 ризонтална потиска противног смисла, који се потиру тако, _ да је одговарајући хоризонтални потисак за овај случај "=. и да за симетрично оптерећени свод нађени хоризонтални потисак Н = 1762 %. вреди и за несиметрично „оптерећен. Исто тако остаје и тачка о за линију потиска не· симетричног оптерећења непромењива јер је моменат при · оваквом терећењу с обзиром на теме раван нули, па услед тога и промена ординате линије притиска мора бити равна нули. Али ће наступити скретање линије притиска око тачке о и дирка њена у темену свода неће бити више хоризонтална. Притисак у темену свода имаће извесну вертикалну компоненту, чија је величина за сад неодређена и зависи од начина налегања свода на тумбас. Означимо са Ат, промену ординате линије притиска на, ма коме месту. А, је Функција промене момента д М",
на том истом месту услед мало пре изложеног начина -терећења. И увек ће бити: А М' Хт,====— = .... 8 ћу 1 ) пошто хоризонтални потисак остаје исти. Сад је питање како да се одреди ДМ',. Дасуу
тачкама а, «, (види сл. 1.) зглобови, онда би за одредбу ДМ, с погледом на појединачне терете од прелазног терета у сл. 8. имали да ставимо моменте свију сила лево и десно од темена свода равне нули у односу „на теме као прекрет; дакле
а
Ру. 9 ХР · ф =0 слично и за другу полутину свода,
0 ПРОРАЧУНАВАЊУ ВЕЛИКИХ КАМЕНИХ МОСТОВА
СТРАНА 65
| ва У Р.%==0 из чега следи
ке
2
Ставимо сад за Р и с вредности из горње слике
8, па добијамо: У = + 4478 тони; сасвим као да терет ф
овај лежи на правој греди распона 2 на два ослонца.
На познати начин израчунавају се и поједини моменти. У мет. тонама износи:
МИ, = 1092, ДМ, = 260:16 ДМ, = 34832, ДМ, = = 869:18 — (највећи моменат), д Ме = 36151 ит.Д.
За једнако подељени терет у, (ел. 9.) добили би сличним рачунањем
а ! и ( ДР = о у === Мане равна та. о ( р“.: ! А отуд = + — | рј = 450 4.
Моменат за ма 1 тачку је:
за средину је = “ и ДАМ ах
+ — 64
РТ, а са овим ДАМ, и Дур били би овим одређени када би у вертикалама ослонаца постојали зглобови у
р! == 865:62 т. #.
истој висини. И тада би било У'== “о рб“) при јед-
нако подељеном прелазном терету, а уводећи концентрисане терете, због распореда стубова под коловозом, добија се за У мало равлична вредност. Линија потиска,
| имала би хоризонталну завршну линију с, 6,.
Но у ствари свод се опире о иако на својим равнима ослонаца и с тога овде имамо управо узидан лук при коме се и на опорцима јављају моменти. Про-
рачунавање овог момента извршује М'Шет-Вгевјап на врло елегантан начин. (Сл. 10.).
На ослонцу јавља се реакција У, у неодређеном остојању е од вертикале кроз «а у с можемо замислити да дејствују две једнаке и противположене силе У, тако
да се јавља спрег Ке == Ма и реакција У, која пролави кроз е. Моменат у односу на ма коју тачку је:
ДМ"; = Ми УК, а = а г= <> МИ ==, 6 тога р о== Ми + У, — 5 ноја ПИ а с Јлр- фе ај о
жу Види А. Еоерр! Тћеоге дег Семжођће, 5. 182.