Srpski tehnički list

По ПЕЛНИА ---1 "

БРОЈ 8 и 4 САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ ОГРАНА 49

стему може се парни мотор пустити да иде са бројем обртаја који је независан од брзине точкова. Ма да је тежина знатна, ипак причињава на гвозденим мостовима само слабе варијације у вертикалном смислу. гезсо! |инжењер талијанске железнице средиземног мора) је на та саопштења приметио, да НеШтапп-ова локомотива управо представља само употребу електрике, за преношење механичке снаге која се у парном мотору производи, на локомотивне осовине, али, да не допушта примену електричне енергије, која се добија у станицама где се снага производи.

По изјави Обгата-а главнога инжењера белгијских државних железница, на тим се железницама примењује електрична вуча за секундарне железнице, т.ј. за возове који иду један за другим у кратком размаку времена, а састављени су из једних или двојих кола и возе са малом брзином. Неке су управе, пробе ради увеле и акумулаторско експлоатовање, како би уштеделе знатан трошак око подизања дугачких водова.

У опште се секција, а по њеном предлогу и Конгрес у пуној својој седници, изразио у томе смислу, да по ономе, што се до сада искусило, електрична вуча са аутомобилним колима ни на главним железницама не причињава никакве веће техничке тешкоће, кад се узму електрични спроводи, али, да се за експлоатовање са великим електричним локомотивама безусловно морају још и даље чинити подробнији покушаји.

На послетку се у закључцима Конгреса спомиње још и провизорно експлоатовање са акумулаторима и увођење електричног експлоатовања трамваја на неким железницама, али се не даје никаква оцена о значају ових новина, по будући развој електричне вуче. Још би се само имало приметити, даје директор експлоатовања Коззшћ (талијанска железница средиземног мора) као президент друге секције, која је са овим питањем исцрпла теме њој додељене, у почетку преговара обележио као потребно, да се образује нарочита секција за проучавање примена електрине у железничарству и да је овај предлог, по закључку секције, стављен на, знање перманентној комисији Конгреса.

Саветовања треће секције.

1Х. Питаље. Брже отправљање робе.

Известиоцу Н. Гатљђет!-у, генералном директору Отеаб УУезфбетп Пашау-а пало је у задатак, да претресе утецај брзине транспорто-

| вања робе с једне стране на трошкове вуче и

експлоатовање возног материјала, а с друге стране на број возних средстава и на развитак станичних постројења. На питања, која су упућена по овом предмету, различним управама, одговорило је њих 20 сасвим опшшрно. Гатђет! поставља ове закључке:

1. Најпробитачнија експлоатација постиже се саобраћајем оних возова који лагано возе;

9. Кад се узме средња брзина, онда излази да је економна добит, која се тим постизава, равна прираштају издатака;

3. Код брзине брзих возова износи економна добит, постигнута повишавањем возне брзине, само /, оних издатака који су се морали учинити услед тога повећавања.

ГатђетЕ примећује, да су погодбе експлоатовања битно различне и да се брзина транспорта т. ј. количник из укупнога времена вожње и дужине шута, у првом реду има да управља, по природи робе, која има да се преноси. Тако се у Инглиској могло да преноси гориво и минералије брзином од 16 Кт (10. ингл. миља), друга роба брзином од 25,5 Кт (16 миља) а воће, зелен и т. д. брзином од 37 Ккт (28 миље) на час, при чем ти бројеви дају само средњу транспортну брзину, а не средње брзине од станице до станице; ове би прилично веће испале.

Саветовање је било веома занимљиво.

С погледом на општу важност питања, које ће — свакако се може узети — и шире кругове живо занимати, држимо, да се можемо у исто мало из ближе упустити, саопштавајући поједина важнија мишљења. У томе погледу ваља нам пре свега истаћи примедбе Расата-ове о пракси која постоји на железници РагзЏуоп—Медеггаппве. На мрежи ове железнице ишли су теретни возови пре 16 година средњом брзином од 25 Ккт на час, а транспортна им је брзина била врло мала. Доцније су уведени директни теретни возови са таквом брзином, да није било потребно да исти скрећу, како би пропуштали мешовите возове; при томе није се ни уколико изменило првобитно оптерећење теретних возова, које је са локомотивом и тендером ишло до 6005. Ови се возови ретко заустављају; њихова средња брзина износи 36 јат на час; њих су возиле с почетка локомотиве са три везане и једном кретном осовином; данас се узимају локомотиве са четири везане осовине (Асћб кцррјег, ћи гоџцез соцрјвев, ејеће сопрјед хућееја), које служе и за брзе возове на пругама јаких успона и оштрих кривина.

Трошкови вуче за теретне возове, знатно су смањени. Од Париза у Себе (866 Кт) п на-