Srpski tehnički list

СТРАНА 50 а из

траг путовали су некад теретни возови по 14 дана, данас прелазе тај пут у 6 до 7 дана.

Катаесветв, генерални секретар белгијскога министарства железница, сматра да је, разуме се, недостижни идвал, да се роба од полазне 40 упутне тачке, преноси без задржавања, без успоравања које долази од одлагања возова и др. Овом се идеалу може приближити увођењем директних, или бар што је могуће директнијих теретних возова у свима релацијама, у толиком броју, колико је то могуће, с обзиром на способност пруге, на број мотора и на бројно стање возног особља. Да би се на датој мрежи могао Да постигне извесни промет робе под најповољнијим погодбама, потребно је, ставити у саобраћај колико је могуће већи број возова слабо оптерећених, али веће брзине, како се трајање службе локомотива и возног особља не би проДдужило онолико колико не треба. Такав начин екоплоатовања даје ове значајне користи: скраћивање времена транспортовања, боље утилизовање возних средстава, смањивање или и потпуно уклањање губитка у времену за маневрисање у станицама и с тим скопчаних опасности, упрошћење станичних постројења за ранжирање возова и промет робе.

· Веома је умесно мишљење Ковашћ-а, директора експлоатације код талијанске железнице средиземног мора, који не сматра да је језгро питања повећање возне брзине, јер то повећање не би битно скратило трајање путовања, пошто ово пре свега зависи од губитка времена у станицама; у овој последњој околности лежи тешкоћа убрзања транспортовања, робе, нарочито код кратких одстојања; време манипулације у станицама стоји ван свакога односа према чистом времену вожње. Даљи преговори изнели бу читав низ саопштења из праксе која је у разних железница. Тако је Е. М. Еаау објашњавао какве су уредбе на железницама Новога, Јужног Уелса. Тамо саобраћају у главноме директни возови са малим бројем задржавања, спречава се сваки губитак у времену за узимање воде имењање локомотива и гледа се, да се колосеци за службу ранжирања и сабтављање возова. целисходно удесе. Он препоручује да се телеграф и тедефон у што већем размеру примени и да се станице боље осветљују. Гатђет указује на возове који преносе месо из Ви Кепћеад-а у Лондон и који између појединих постаја достижу брзину до 80 Ка; он држи да је добро, састављати возове који немају више од 45 кола, како би општење возног особља, било лакше, даље, да треба кола груписати према упутним етаницама и возовима дати на-

НАУКЕ И ПРАКОСОН

Број 8 и 4

рочите радничке партије за манипулацију око товарења и истоваривања.

Закључци на које су се после многих предлога и против-предлога на послетку у секцији сагласили и које је после и Конгрес усвојио, крећу бе у веома општим ставовима; они наглашују, да се често може желети, да се брзина теретних возова повећа, да је то могуће и без повећавања, екоплоатационих трошкова, узимањем локомотива за то удешених, које не захтевају смањивање оптерећења воза, али, да је јачина промета и уздужни профил пруга у овом погледу од великог утецаја. На послетку се као важно истиче, да трајање задржавања у станицама треба колико је могуће смањити.

Х. Питање. Служба маневрисања и товарење робе.

Ово је питање у тесној вези са претходним питањем. Предмет који му служи као основа, ваљало је претрести у два правца. Прво је требало узети у претрес средства за убрзање службе, маневрисање и товарење робе и целисходан распоред ранжир-станица. Као известиоци Фунгирали су Ј. де Каећјет дирекциони адјункт петроградско — варшавске железнице, за земље које се не служе инглиским језиком, и Титпет, генерални директор Мада аЈапд-железнице за земље инглиског језика. Други део питања тицао се примене механичких и електричких средстава за убрзање манипулација о којима је реч; о томе су извештај имали да поднесу Е. затпаих (Францеска северна железница) и А. о. Вовећат, инжењер аустријскога Кајвег Рерајпалд-Могађаћп-а, за земље у којима не влада инглиски језик, а Титпет опет, за земље инглиокога језика. Осим тога стајала су на расположењу и саопштења које су дале управе јадранске мреже талијанских железница и Кајзег Кегфпапа-Могдђаћп-а.

Све су извештаје сасвим ивцрино објашњавали и заступали приликом претресања у трећој секцији Титпет а нарочито Ј. де Раећјет. Нарочито се у Инглиској тежи томе, да се убрзање целокупне манипулације око робе постигне напуштањем окретница, замењујући исте локомотивама за маневрисање, применом прикачивања и откачивања кола помоћу кука (Наскепрбске, ђабопз а, сгосћећ, зћи то ројев); Затбаих и Возсћат констатују да се све више и више узима у помоћ електрика за решење тешкоћа које овде владају. Као једно од најуспешнијих средстава за убрзање службе ранжираља. и товарења робе у станицама првог реда препоручује се подела рада; при томе расте умешност радника, добија се у времену и за