Srpski tehnički list

пе лађа сл.

остале електричне инсталације. Овај рад дат је у израду по цену. 1. Дизел мотор од 50 Н Рефективних са целим при-

бором, резервним деловима и монти-

рањем, без царине 29 100 дин. 2. Електрична инсталација са мон-

тирањем и стављањем у рад 22510 дин. и 3' зграда пс плану, који је изра-

дила сама фирма . . 5 · 12000 дин.

Према томе, укупна сума за грађење електричне централе на београдској станици зарад потребе осветљења станичних просторија и разних постројења на станици, износи 63 610 дин.

Подизање саме зграде отпочело је пре неколико дана. Надзор над грађењем води [ железничка секција.

Гвоздени мост преко Јадра. За мост преко Јадра, у округу подринском, чији је распон 20.80

м. предвиђена је гвоздена конструкција обликом пара.

болна носача. Сама конструкција није рачуната и пројектована у министарству Грађевина, него јекао и обично остављено појединим фабрикама мостовских конструкције, да оне саме, уза своје понуде за лиферовање, поднесу и пројекте. Интересантно је сада видети за колико се ови пројекти разних фабрика међу собом разликују, а ако су сви пројектовани за један и исти отвор и један више мање исти облик решетке. Те диференције

које у главном долазе за разноликог ефициента сигурности, достижу, као што се то види из овог прегледа, у крајним границама 8.5 тона. Разуме се да се и цене према томе веома знатно разликују и достижу у поменутим крајним границама скоро двогубу висину.

1. Е. Рћ. У аспег—

Беч. 185: 495 о Де ЗЛ. 9157, 11. 2. Кап! Већесе Ра-! 20, +. (66250 Д. 13250, 1.

ипадо — Гере. 20, 1. |530,, мК. 10600, , мк, д. Угарска фабр. ваг.

и Машина Ђур. 19, Ћ. |505 д. зл. 9746,5% ју, 4. „Х1веојвоп“ Будим

Пешта. 17 405 у Д- ЗП. 8312 56 11. 5. Езепувтк--Мил-

сћеп А. 6. Милећеп. 21., Ћ. |447,в, д. зл,| 9397,50 д. 3. 6. Индустр. Банка —

Мететећо _ Масћтеп-

Гађтк Апџезђигеиј

КМитпђеге., 27, |- |599,о% 16198,65 17. 7. „Нштђојаћ“ Ма-

сћтепђа-Апзјајј Кај

Ђеј Сбја ат Ећејп. | 231. |350 мк. 8225 а МК.

10281,% 17.

Све су ове цене рачунате без монтирања. Која је од ових понуда усвојена није нам још познато, али се често догађа да се најјевтинија и нај-

лакша конструкција са важних техничких и других 06зира не прими, и узме друга скупља и тежа. М. С

Главни скуп Удружења Српских Инжењера и Архитекта

држат 21. маја 1906. год. у дворници Универзитета. Записник ХУГ редовног главног скупа.

г. Н, Манојловић, -- Пројектовани буџет неби се могао извршити. Као полазна тачка за буџетирање треба да служи искуство из ранијих година. Не могуће је апсолутно, да поједини приходи буду рт пута већи од прихода у прошлој години. Према моме предрачуну, треба приходе свести на 2150—2200 дин, и према томе удесити и издатке, сем ако нећемо да окрњимо капитал.

г. М. Л. Павловић, — објашњава шта је управу руководило при састављању буџета. Ми имамо списак чланова, који дугују улоге за раније године, и ми би их вређали ако рачувамо да неће платити. Ако

кажемо да су наша потраживања сумњива, значи да су сумњиви и људи који дугују улоге. г. М. М"лосављеваић, — при састављању

буџета не можемо се ослањати на савесност него на искуство.

г. П. Путник, — одобрава идеје г. Ј. Смедеревџа о Техничком Листу. Многи страни листови излазе недељно и доносе свега пола табака техничке садржине а остало су све огласи, којима се листови издржавају. Налази да је предвиђени хонорар уреднику врло мали. Треба предвидети најмање 6—700 дин, и онда можемо захтеват да се уредник озбиљно посвети уређивању листа. Чланови ће уредније плаћати улоге, кад буду од листа имали више користи.

г. Др. От. Марковић, вели да су буџет градили људи неуки за састављење буџета. Треба буџет правити према статистичким податцима за последње три године. (Односно хонорара налази, да треба избацати хонорисање радова а повећати хонорар уреднику 2—3 пута, па ће он уложити више труда да прикупља огласе и рукописе од људи који хоће да раде.

г.Н. Манојловић, - ова свеска Техничког Листа није веран израз знања и рада српских инжењера и архитеката, јер кад би то био случај, било би жалосно. Предлаже да Удружење издаје недељни лист, као што су раније млаби инжењери издавали „Техни чки Гласник“.

г М Турудић — Највећа невоља за издавање листа је немање материјала. Од 140 чланова добио сам прошле године рукописе једва од шесторице. Ако се у буџет не унесе хонорар за радове нећемо имати листа.

г. П. Путник, — Ми морамо ићи напред, и ако не будемо испуњавали своје дужности Удружење не треба да постоји. Предлаже своје суме за' буџст. За издавање Техничког листа који ће излазити недељно одредимо за први мах 1000 дин. Ми имамо 140 чланова сви треба да се обавежу да ће плаћати улоге иначе нека се испишу из чланства. Уреднику треба