Srpski tehnički list

Тешкоће су биле толике и такове да је напредовање било незнатно. У току месеца Децембра 1901 напредовало се за 2 метара, а напредовало се за 15 метара свега у Јануару, Фебруару и Марту 1902 године. Да се пробије и подупре истурена галерија на

68

дужину од само 45 метара потребно је било пуних

шест месеци. Овај начин подупипања извршзн је по замисли. М. Е. Лохера, инжењера. Н.М.

(Наставиће се)

Иадор места за пристаниште бродова у Зудрабици,

Одавно се већ осећа јака потреба да се нађе.

погодно место за пристајање бродова у Дубравици,

пошто је садашње пристаниште на веома неподесном ,

месту, у почетку Дунавца, који не само да није за свако водостање плован, него још има иту ману, што «стално таложи песак, те је због тога и при великој

води пристајање бродова јако отежано, а при малој води, као што је то сада случај, и немогућно.

С тога су Г.Г. Министри: Грађевина, Финансија и Народне Привреде, имајући у виду јак извоз упућен

на Дубравицу, одредили једну стручну комисију са за- |

датком, да на лицу места проучи све теренске и остале

прилике и изабере најпогодније место за пристајање бродова, и то прво за привремено а за тим за стално.

Одређена комисија свршила је свој посао ио

томе поднела Г. Министру Грађевина извештај, у коме |

предлаже ; 1. Да привремено пристаниште буде код Орашја

на ушћу Мораве. А да би оно могло привремено по-.

служити за наведени циљ, треба проширити и насути постојећи сеоски пут, од царинарнице до ушћа Мораве, тако, да га не плави свака већа вода, а да буде добар и удобан за саобраћај.

Дужина овога пута износи око 1400 м. а израдиће се народном снагом.

Потребно земљиште за овај пут експроприсаће се и исплатити из калдрмиског фонда, за шта је умољен Г. Министар Финансија, да начелству пожаревачком отвори потребан кредит.

2. За стално пристаниште“ сви су се прису"аи изјаснили, — претпостављајући да је Дунавац плован, — да може бити од ушћа Мораве па до села Петке; али пошто Дунавац није при сваком водостању плован, то да стално пристаниште буде ближе ушћу Мораве. Место где оно треба да буде, одредиће се доцније.

Чланови ове комисије били су: г.г. Милош (. Милошевић в. инжењ,. Мин. Грађевина, Оретен А. Поповић секретар Мин. Финансија, М Н. Христић секретар Мин. Народне Привреде, Мих. Стојадиновић адвокат и председник окр. одбора, Мих. Душманић, Јеврем Касидолац и (. Поповић делегати општине пожаревачке, Мих. Радосављевић и Милан Бабић трг. у име извозника трговаца, Александар Неманић секратар Срп. Бродар. Друштва, Едмонд Улисберг инспектор Аустријског Пароброд. Друштва, Михајло Косо шеф агенције Мађарског Параброд. Друштва у Београду иг. Др. 8. Радовановић као деловођа.

Ј. Ђ. Р.

Јешкоће при грађењу алпшског бозрук-тукела,

(Свршетак)

Даљи рад морао се вршити са највећом опрезношћу, јер су испитивања постојано показивала присуство тих експлозивних гасова, За то време морало се обезбедити непрекидно и јако вентилисање тунела и одвод воде. Ради тога решено је одмах после те катастрофе у тунелу, да се са јужне стране монтира нова парна машина од 300 коњских снага за кретање двају нових вентилатора. До инсталирања тих машина рад на пробијању штола био је немогућ. Са обадвеју страна главе штола биле су поплављене водом а са јужне стране горња штола била је пуна отровних запаљивих гасова тако, да се рад на прибијању могао вршити само у горњој штоли — калоти са северне стране. За пробијањем калоте следовало је засвођавање њено, а за тим разрађивање и подзићђивање ослонаца и извршење одводног канала. Тек у октобру месецу могло се наставити даље пробијање главне-доње штоле са северне стране.

Са јужне стране положене су венталационе цеви у горњу штолу и тек, пошто су вентилисањем удаљини опасни гласови, могао се почети рад на даљем пробијању и те галерије. Доња штола са јужне стране због тих истих узрока није могла да се даље пробија и сав међупростор од 124 м. који је на дан катастрофе 17 маја раздвајао обе доње штоле — јужну и северну морао се проћи напредовањем само са северне стране. Непосредно за пробијањем штоле разрађивала се и цела калота и изводио свод. Рад тај остајао је назад за пробијањем штоле само на 30 м. Материјал који се добијао пробијањем горње штоле и разрађивањем калоте није се могао сипати кроз вертикалне шахте у кола у доњој шахти, јер је та шахта била поплављена водом и због јаког притиска земљишта готово сва заузета оплатом и подупирачима и због тога се тај материјал возио назад из горње штоле и калоте по дрвеној устакади и с ње сручавао у