Srpski tehnički list

— 158 —

троши него код ситног песка. Гај шљунак морао је да буде у оваковој мешавини:

15 до 20 делова зрна крупнијег од 15 мм.

30 до 35 “ у т од 5 мм.

55 до 45 3. » ситнијег од 5 мм.

Шупљине не смеју износити више од 209/,. Бетон је израђиван у мешавини 1:5.

Са овако израђеним вештачким камењем обложено је у пристаништу кувердер (Кићуагдег) 15 000 м,“ нагиба, а преко 100 стубова такође је обложено на овај начин, само за ивице и за поклапаче узет је гранит.

Вештачки камен израђиван је у гвозденим сандуцима, који се лако расклапају, и то обложне плоче рађене су на песковитој подлози, а обложно камење на подлози од цемента. За највиши 2 см. дебео слој узима се ситан просејан песак у размери 1:3, да би се постигла равна видна површина. ;

Највећа количина бетона била је потребна за обалне зидове, стубове за мостове и уставе. Да би се што више цемента уштедело, за овај циљ узиман је још крупнији речни шљунак.

Крупсн речни шљунак има најбоље особине, које се могу зажелити за израду бетона, ако у њему има зрна почев од величине песнице па на ниже. Про-

писано је било, да у 100 делова, узевши их по те-.

"жини, буде: 10—15 делова зрна већих од 30 мм. 35—45 " а » од 7 мм. 55—40 ге »„ _ Мањих од 7 мм.

Са овим шљунком мешавина за бетон била ЈЕ 1:8 али за обичне зидове давано је и 1:10.

Извршење обалних зидова трајало је годину дана а годину дана стајали су слободни, па је опет тада насуто иза њих и вода»пуштена у пристаниште. За све то време бетон је био изложен разним промекама у температури, и тако су се показале у мањим размацима очекиване пукотине, јер није било остављених засека (5ећићхе) да се постигне изједначење. Ове пукотине, од како је насипање иза зидова довршено и вода пуштена, нешто су се смањиле, и тамо где нису биле замазане и једва се још примећују. Да се пукотине не

би појављивале, доцније су у зидове узидане гвоздене

шине; и било је успеха; а за нове пројектоване обалне зидове предвиђени су засеци за изједначавање температуре. |

За последњих шест година утрошено је на ове радсве 180 000 кубних метара шљунка и 53 милиона килограма цемента за бетон, а сада ће требати још 50 000 м.% шљунка н 14 милиона килограма цемента.

При грађењу царинског пристаништа учињени су у великом обиму покушаји за израду шипова од ојачаног бетона (Езелђејопр ће). Задатак је био да се на косини овога пристаништа сагради 600 метара дугачак отрорен царински магацин.

Да би се избегла велика откопавања за темеље зида са уличне стране, употребљени су овде 270 комада 34,34 см. дебели и 11,50 метара дуги шипови од бетона, који су појачани гвозденим шипкама на познати начан. Стало је доста труда док су ови шипови пробили један 2 до 2,5 метра дебео слој песка, па за тим 6 метара дебео слој мешовитог материјала и док се стигло до доброг здравог земљишта.

Шипови су се морали израђивати у непосредној близини места, где их је ваљало побијати, у лежећем положају. Дупке су се могли шипови израђивати само на једном средишном месту, али би зато би.о великих отежица при транспортовању њиховом, јер су били 3500 килограма тешки,

Израда шипа — набијања — у дрвеном ка-упу трајала је три часа, после три дана калуп је расклопљен, а после осам дана шип је одваљен са калупа. Шипови су лежали осам недеља, па су тек тада ношени под маљ. Маљ је био тежак 1500 килограма а висина пада 1,00 метар. Боље би било да је узета и за маљ двогуба тежина а висина у пола мања. Шипови су издржавали 300 до 1500 удараца, они бубе, при многобројним ударцима, крунили на затубастим ивицама а у псловини висине између главе шипа и земљишта.

Никаква уштеда није постигнута употребом овакових шипова; преммућство је лежало једино у томе, што се избегло откопавање усљед чега би доње подземље попустило. · У'епдепцић

Бродарсна радионица. Шлеп број 502.

На дан 21. августа ове 1906 године спуштен је у воду на Чукарици нов шлеп Срп. Бродарског Друштва, који је израђен у друштвеној радионици и носи број 502. Е

Ово је један од већих пловних објеката, који су код нас израђени и заслужује, да се о њему и у јавности говори, а нарочито с тога, што је зарада странаца сведена на најмању меру, јер све што се могло израдити код нас израђено је овде, а са стране донесено је само оно, што се у Србији не може израдити. Сем тога отишло се један корак у напред, јер је из-

радом овога шлепа показано, да се кед нас може урадити сопственом снагом, знањем и умењем много више, но што се то у опште замишља и верује.

Нови шлеп бр. 502 дугачак је 57 мет. широк 8 мет. а висок 2,10 мет.. товарна му је снага 6000 метарских цената или 60 вагона или 600 000 кг., а при том тоне 1,80 мет. дубоко.

У конструкцији употребљено је махом профиловано гвожђе и лим. Сам скелет—костур, тако да га назовемо, склопљен је из 94 јегије од угаоника, 56Х50%Ж6 ши. који су на табану шлепа појачани и

рада