Srpski tehnički list

— 382 —

Обезбеђење Савске обале у Београду.

У два досадашња чланка изнео сам какав материјал за трпанац, објекте прописују прописани успови за овај посао; казао сам како би се према тим условима имало и поступати од стране предузимача и општинских надзорних органа, а казао сам и како сеу ствари ради противно наве-

деним прописима. Завршио сам последњи чланак тиме,

наслагу и остале камене

да ја, после наведених прописа из услова не видим разлоге са којих г Д. Б. претпоставља кречњак еруптивној стени за наслагу и све делове кеја, који ће бити видни, ван воде, и бити изложени разним утицајима атмосферилија. Г. Д, Б. је до душе у свом чланку казао да он то чини само из тота разлога што у близини Београда нема добре, а ни у довољној количини еруптивне стене док кречњака има у довољној коли чини и одличног квалитета.

Али као год шт, је истина да еруптивна стена коју је предузимач спремио за наслагу и депоновао дуж савске обале мало више вреди од компактног, здравог кречњака (из дубине мајдана а не са површине), пошто је већи део са површине те је услед ваздушних утицаја изгубио доста од своје отлорне а сем тога ни 50%/, од овог сложеног камена те морају да се

снаге, немају минималне прописане мере, одбаце, ако се ради по условима, и као што је истина да ове стене коју је предузимач спремио за наслагу и нема више добре ни рђаве, тако је исто неоспорна истина да и поред тога што у близини Београда има одличног кречњака здравог и чистог од примесака са површине, употребњени кречњак за кеј не само да није одличног квалитета него је већи део испод средњег квалитета; тако исто је истина, да и поред тога штоу близини Београда има и добре иу довољној количини еруптивне стене, предузимач ће употребити лошији материјал и од еруптивне стене. као што је урадио и са кречњаком, а из простог и јединог разлога, што бољи материјал, па био то кречњак или еруптивна стена, мора боље и да се плати, а предузимачу то не иде у зачун.

Па кад не би била еруптивна стена боља и кад не би била скупља зашто би се предузимачу плаћала скупље од кречњака, кад су прописане димензије и једве и друге врсте камена исте»

Но било како било предузимач је дужан дати еруптивну стену за све објекте који су од ове врсте камена предвиђини. У осталом да сене може ни с које стране ни општини ни предузимачу правити приговор, мора се, ако“ се хоће правилно да ради, тражити од предузимача да даје материјал оне врсте и квалитета, како је то на самој лицитацији утврђено.

Завршетах чл. 3. Опецијалних и Техничких услова гласи: „Затрпавање и насипање земљишта вршиће се у правипним хоризонталним слојевима од највише 50 см, висине. Потребна земља за ове радове добиће

се од копања ровова, од багеровања и од копања из баре Венеције.“

Као што се из овог види услова траже да се материјал добијен багеровањем употреби за насипање призме иза постројења, а да би се могао употребити за насипање мога се депоновати на обали. Значи, према условима, да материјал који багер избацује мора да се тек по свршетку употреби за насипање. Да ли је овакав пропис целисходан и да ли би се он могао нападати са више разлога, овде није питање. Овде је главно да се при извршењу посла није радило нити се сада ради, нити је и један кубни метар тога материјала изнет на обалу, воду. Значи да се је и овај

већ се тај материјал опет бацао у рад радио друкчије но другим речима ни овде није рађен рад за који је држана лицитација, већ са свим други, за који би се и друге цене морале добити.

Да ли је одобрење за ову измену рада учињено и па ли је та измена повукла и измеиу цене за овај посао, мени није познато, а да тако услова мора и треба да буде јасно је не само мени већ свакоме ко хоће да буде непристрасан. јер свакојако вадити материјал из воде, износити га и депоновати на обалу, па затим доцније враћати га, тежи је посао па и скупљи, но кад изношење и поновно вра ћање сасвим отпадну.

Но и само багеровање, чини ми се није вршено обиму како се тражи

што је усповима прописано;

по прописима

нити се врши онако и у оном условима.

У чл. 3. тач. 3, техничких услова вела се; „Багеровање ради добивања приближно хоризонатног лежишта за трпанац.“

ја сам рад багера посматрао више пута и за више разних дана, и ни једном нисам приметио да он избацује знатнију количину материјала. Увек је избацивао деста мутну воду са нешто мало чврстих делова земље и шљунка. Међутим да се добије приближно хоризонтално лежиште морала би се избацити знатна количина материјала, пошто обала иде доста стрмо, а пружање ножице трпанца иде доста далеко у воду од обале Ваљада ће ова мала копичина материјала и његов квалитет и бити узрок што материјал није избациван на обалу, јер се том малом количином избаченог материјала на обалу ие би можда могле свачије очи а и општина у том случају не би могла платити мешање савске воде багером, док овако ће моби.

задовољити,

На завршетку овог мог излагања да констатујем још једном, да су се до сад! вршила свега ова два рада: багеровање и бацање у воду трпанца. Ни један ни други посао није рађен по прописима услова. Прописан је материјал једног квалитета, примењује се материјал другог квалитета; општина је дала цене за најбољи мат ријал, даје јој се материјал испод сред-