Srpski tehnički list
МЕ ја.
Проширење нанала Цара Виљема.
24. Августа ове године, на 36. скупштини изасланика савеза удружења немачких инжењера и архитекта у Килу, држао је тајни грађевински саветник г. 1, олер (бећојег) у Килу једно предавање под горњим насловом. Ми то предавање ради његове интересантности саопштавамо у преводу читаоцима „Орп. Техн. Листа“.
ж
Законом од 16. Марта 1886. год. а да би се не: мачка убојна флота користила подесним пловним каналом од утока Елбе преко Рендсбурга за Килско пристаниште, одобрено је, да се овај канал сагради о државном трошку с претпоставком, да ће Пруска, од 156 милиона марака, колико је износила целокупна предрачунска сума, унапред дати 5Омилиона марака. Овај услов је примљен пруским законом од 16. Јула 1886 год.
Грађење самог канала отпочето је 3. Јуна 1887 год. када је тадашњи Немачки Цар Виљем | и темељ положио. За довршење било је предвиђено време од 8 година, тако да је према програму отварање канала између Сев. и Ист. мора (Могд4-Оз|зев-Капа1) имало да буде 1895. год; у ствари оно је било тачно 20. Јуна 1895. год. При свечаном освећењу, канал је, по Цару Виљему П, добио име, Канал Цара Виљема (Кајзегући - Капа).
Канал · Цара-Виљема дугачак је 98,65 км, његова ширина у дну износи 22м. а на 7м. изнад њега 56м; на овој висини лежи с обе странг, према каквоћи земљишта 2,5 --- 9,5м широка берма. на 2м испод средње воде у каналу. Обале, извршене у нагибу !:1/, до 1:2 и заштићене од удара таласа, издижу се 3 м, изнад берме, где прелазе опет у другу берму широку 2,5м
На ову берну наслањају се на нижим местима насипи, а на вишим усеци извршени у нагибу 1:1:/, На 8. разних места, на растојању око 12 км, намештене су мимоилазнице од 60 м. ширине у дну, и са корисном дужином од 250 м.
„Да би се водостање у каналу учинило независним од утицаја знатних и правилних промена водостања у Елби, у којој се код Брунсбитела показује између средње
мале и средње велике воде још разлика од 2,8Мм. и“
од промена водостања која повремено наступају у Килском пристаништу услед јаких западних и источних ветрова, —. то су на оба улаза подигнуте шлајзе (уставе) са по две напоредне Камере од 150 м. корисне дуж. и 25 м. ширине. Свака шлајза има на свакој од своје две главе по два пара капија: За плиму и осеку, јер је водостање више, час у каналу, а час ван њега. У средини сваке шлајзе намештена су још по два пара капија, (брегтбоге), које су намењене на то, да задржавају воду што струји у каналу, те да би се под њиховом заштитом могле у мирној води затварати праве бродарске капије. Капије су сасвим израђене од гвожђа. Крила капија. за плиму су 16 м. висока, 14.1 м. широка и 1,28 м.
дубока. Тежина једног крила на капији за плиму износи 121 (., а тежина крила на капији за осеку 107 Ћ. Направе за покретање капија, уставе и др. покрећу са воденим притиском.
За везу канала са Унтерајдером намештена је код вароши Рендсбурга једна шлајза, која при ширини од 12 м. има корисну дужину од 68 м.
Од 4 железничке пруге, које канал пресецају, две су, Ицехое- Хајде и Науминстер-Редсбург, преведене преко канала несиментричним покретним мостовима од 50 м. распона, а две, Вест-Холштајнска пруга Најминстер-Хајде и пруга Кил-Фленсбург помоћу високих мостова. Високи мост код Гринентала има распон 156.5 м. Његови српасти лучни носачи леже на зглавкастим ослонцима и носе колосеку половини лучне висине. Мост код Левенсау премошћава канал у једном луку од 163,4 м. распона и носи поред једног колосека и
друмску путању која се у свако доба може заменити
са: железничким колосеком. Лук је израђен са зглавкастим ослонцима као решетка са вертикалама и укра штеним дијагонама. Путања виси о попречним везам спрега против ветра. Високи мостови имају провозну висину од 42 м. изнад обичног водостања у каналу.
Покретни мостови снабдевени са хидрауличним направама за покретање, са једним су колосеком, тако,
да је код пруге Најминстер-Ренсбург сваки колосек пре-
| веден засебним покретним мостом.
Пут Рендсбург-Ицехое, са врло јаким саобраћајем прелази преко канала такође са покретним мостом. За обичне путове намештено је 13 превоза на жици, са ручним покретањем. Мост на путу Кил-Фридрихсорт јесте превозни покретни мост са 2 рукава.
Електрично осветлење водениг пута постигнуто је са електричним сијалицама од 25 норм. свећа; оне стоје са обе стране на размаку од 80—250 м. пошто је у правим дужинама канала осветлење са лампама до 250 м. размака сасвим довољно док је размак лампи у кривинама мањи. На целој дужини канала од 98 км има око 1090 таквих светиља.
Електрични напон на свакој лампи износи 25 волта осим тога има да се савпађбује велики отпор спроводника, тако да се на спојевима канакских спрсводника у построју одржава стално напон од == 7500 У
Напон се достиже високом трансформацијом машинске струје, која има 2000 М. За осветлење котловских и машинских кућица, зграда, зидова у шлајзама, машинских камера и пристаништа, трансформира се висока струја од 2000 У. на напон, који се тражи за употребу. Електрична машинска простројења налазе се код главних машинских постројења у Холтенау и Бринсбителу.
На улазима налазе се спољна и унутарња пристаништа и кејови.