Srpski tehnički list

—- 248 —

О реформи каше железничке тарцфре.

(натавак)

Затим су дошле реформе тарифа. Постојала су у главном три система Систем тарифа по вредчости робе, систем мешовит и систем природни (Елзав Лотришки и Насавски Услед тога било је у Немачкој сијасет тарифа простих и диференцијалних, које су местимице помагале и местимице биле од штете по индустрију и народну економију дотичног предела,

За реформу и за јединство тарифа заузела се и штампа и трговачке коморе али је по среди била конкуренција појединих друштава међу собом. Мислило се да ће конкуренција најзад разбистрити ситуацију ал је ипак морала најзад и држава ући у борбу. 1873 године био је основан централан биро немачких савез. них држава коме је било дато право решавања у питањима тарифирања. Интервенција овог бироа наступила је убрзо приликом агитације да се у опште повисе тарифе. Овоје било изазвано падањем вредности сребра, опадањем прихода на железницама немачког царства упркос повећаним саобраћају, поскупљиваљем радне снаге и материјала потребног за е«сплоатацију железница.

Многа друштва па и централни биро предложе повећање тарифе немачком Випдев-тафћ-у али при том централни биро услови да се уведе јединство у тарифама. Најпре су предложили брауншвајгске тарифе које су у главном биле тарифе по мешовитом систему. И стина централни биро у својим мотивима навео је да би природни систем тарифирања био понајбољи, али је дотадашње искуство у Елзасу Лотренгији и Баденској било такво, да показује да основица за израду тарифа није повољна. А сем тога такав нов систем не би било пробитачно увести одједном, јер се унапред не могу догледати све последице и сви упливи на трговину и промет. Випдезгаћ је оставио одрешене руке централном бироу да усвоји или природни систем или мешовити али да повећане тарифе не изнесе про сечно више од 20%/, и да се нове тарифе уведу у живот ] јан. 1875 год. најдаље.

Док сео свему овом још решавало у Випаезга ћ-у, дирехције приватних железчица израдиле су и поднеле министарству готов пројекат за реформу тарифа. Ова се састојала у главном у овом: да експлоатација же. лезница у немачком царству буде једнолика, па су према томе извршили једнолику класификацију робе али су оставиле друштвима одрешене руке да поједине класе робе таксирају по својој вољи. У главном су предложене ове класе: једна класа брзовозне робе, две класе денчане робе и шест класа споровозне за пуне вагоне и то, три за тежине до 100 цената а друге три за 200 цената. Сем тога пробрано је 16 артикала за које се тражило да дирекције могу у свако доба применмти изузетне тарифе.

Овај је предлог детаљно проучила нарочита ко мисија, која је за све питала још за савет и око 40 лица стручних у овим питањима. Га су пица била из кругова индустријалаца, агрикултурних и железничар ских. И на основи свега, после великог рада и студије предала је елаборат Випдезгаћ-у и Вејећзеав-у.

Комисија се сложила била у 5 главних тачака а 8 тачака остало је нерешено. И централни биро железнички и неколихи експерти изразили су се да од целог овог комисијсксг рада није могло бити рационалне практичке примене, Па како се ни Бундесрат није више занимас овим питањем то оно остаде нерешено.

Тек 1876. год. узела је у своје руке питање о тарифама нарочита комисија у Лајпцигу и Дрезди. Постигнут између приватних друштава и државних и пруских железн'ца и елабсрат, који је отуда произашао, примљен је у Випдезгафћћ -у. Али је увођење у примену било и поступно. Тек је 1880 потпуно уведена реформа у Немачком царству.

је споразум

споро

Главне одлике немачке реформе.

Године 1889. усвојене су: три класе за брзо возну робу ; једна класа за дењчану робу ; две класе

опште за пуне вагоне“ и четири класе за специјалне тарифе за нарочито именовану робу. Према томе та. рифа има главне одељке:

Појединачне пошиљке брзовозом;

Пуни вагони брзовозом ;

"Специјалне тарифе за племените метале,

Појединачне пошиљке брзовозом;

Класа А, робе у пуним вагонима; товар минимум 5000 кгрм.

Општа кпаса робе у пуним вагонима В, товар најмање 10000 кила,

Специјална тарифа Ат за товаре најмање 5000

килограма, Специјална тарифа 1 за тсваре 10000 кгрм. " " П " " " т" ђ ИЕ ој . 7 >

У прве класе спада роба велике вредности а у класе ћ, ПЦ и ЏИ роба мале вредности, У класу Т спадају израђевине (фабрикати) у класу Ц полуизрађени предмети и у класу Ш! сировине. Специјалну тарифу А; примењују на робу класе ТиПа тарифу класе 1 на робу класе 11 кад се предају у тежичи мањој од 10000 кила.

(ем тога има још и специјалнијих прописа за:

а) експлозивне материје,

р) предмете ванредне величине,

с) кабасту робу,

д) за возна срества, изузимајући железничка возна

| средства,