Srpski tehnički list

— 249 —

е) амбалажу у повратку (празна бурад итд. која су већ употребљена),

ћ) дрво врло велике дужине и др. сличне предмете,

п) за рибу. Као што се види у главном је усвојен мешовит систем.

Споредно је да наводимо овде и поједине таксе за ове класе као и прописе о експедицији појединих предмета; експлозива итд. Ови прописи су махом свуда једнаки.

(Сасвим је природно што је ова реформа изазвала рекламације од стране публике, јер то чини свака новина. Ове рекламације су поједина друштва вешто ек“ сплоатисага и тражила ва основу истих модификације тарифа и класификације. Нарочито су јужно-немачке државе ометале потпуно увођење јединства у тарифама и зато многи елаборати и предлози осташе без резултата и без решења.)

Али јако цела немачка царевина није потпуно успела да уведе јединство тарифа, то је у потпуном смислу успела Пруска за северне државе.

На пруским државним железницама за дуго је била у примени тарифа састављена по принципу приватне економије. Али (се ово сасвим измени доласком Моп Мауђасћ-а за пруског министра грађевина. Он је централисао власт по питању тарифском и увео систем тарифа прилагођен више принципима народне економије. То је олакшано још и тиме, што су приватне железнице прешле у државну својину. Важна је реформа у том, што су састављене таблице за даљину између станица и што је усвојено да се за рачунање цене подвоза у-

зима најмања дистанција као основа и што је израђена нарочита скала за таксе.

Пруска тарифа је у главном ова: Џојединачне пошиљке брзовозом преносе се по

цену двапут већу но што је споровозом.

Појединачне пошиљке — — — — 11 пфенига

Општа класа | МАНИ ИЕ ти ј9н Зоја уза земне вео оннена 6 Фан Спец. тарифа А, — — — — — 5 с ПА ан и ај ЕМ ол И 45, Ме атман 35.

до сто километара 2,6 преко сто килом. 2,2 =

и |

по тони и километру. Манипулационе таксе рачунате по 100 килограма

детаљ. и А, В спец. тарифа од 1—10 км. 10 пф, 8 пф, 8 пф. 11—20.,„ 105 И 975 9 + 21—30., 12 и 10. 9 31—40., ЈА ате 11 а о 41—50. , а – Це 9, 51—60. , а 12, 9, 61—70 , 16. , 12 о јан о Он Је 12 9, 81—90. , И ДИ 94, 91—109, 19. , 12 он преко 100, 2027 Јн 12,

За источне пруске железнице постоји мала измена по којој роба по спец. тарифи плаћа до 50 км. 6 гфенига манип, таксе.

(Наставиће се)

АДМИНИСТРАЦИЈА.

Зидане ограде смеју се подизати само на регулационој линији

У једноме нашем граду појазио се случај, да је неко хтео оградити своје имање зидом. Општина или на чисто с тим, да ли или не може допустизидом, или је сопствеподигне на регулациообавештење од Мини-

грађевински одељак није био се дотичном сопственику може ти да своје земљиште огради ника требало натерати да зид ној линији, те је с тога тражио стра Грабевина.

Поводом тога питања Министар Грађевина дао је дотичноме начелству под Бр. 4413. од 21. јуна 1908

Године ово обавештење и упуство.

Сви објекти, који се подижу на појединим плацевима и за Које се приликом експропријације даје накнада, морају се подизати по регулационом плану.

Како се приликом експропријације одређује накнада и за ограде, то се и оне морају поставити по регулационом плану.

Сем тога, како се зидови сматрају за грађевине, то се по 5. 7. допуне закона о местима и оградни зидови сазиданим соклом и летвама на више, имају подизати по регулационој линији.

Пошто се ово упуство Министра Грађевина мора примењивати у свима градовима, то смо сматрати за потребно, да га саопштимо ин нашим читаоцима риди управљања.

На завршетку ипак морамо приметити, да је овоме упуству требало додати још и то, да одмах чим се почне подизати сталан објекат на регулационој ли нији, да се одмах и у исто време мора извршити и експропријација, иначе ће сопственици у таквим приликама бити принуђени, да испред зидане ограде подижу и дрвену да би сачували део свога имања и" спред регулационе линије.

Јуна 1908. г. Београд. К.