Srpski tehnički list

— 322 —

њу пруге Пожаревац — Петровац и да радозе на грађењу окружних железница продужи водити са оном похвалном озбиљношћу са којом их је прошле године у почетку посла, одиста и водио, 1 септ. 1908. год. Београд

Општинска посла.

па Ђубришта у бари Венецији. Чим се за време топлих летњих дана појави у вароши или околини каква зараза Општина београдска обраћа се нарочитим, крупно наштампаним објавама, грађанству, београдском, молећи га да строго пази на одржавање чистоће по својим двориштима. Међутим баш сама опшгина изгледа да с планом ради да у сред вароши или у непосредној близини ствара формална легла заразе. Навешћемо само један пример који тако рећи боде у очи. Дуж целе железничке улице која је скоро насута од железничке станице до дрвара на Сави општина је створила једно огромно ђубриште на коме сз просипа бубре, улично и кућевно из целог савског краја, јер је неко пронашао да овај део баре Венеције треба насути Бубретом! Ово место налази се тако рећи у самој вароши између железничке станице и Херцеговаче улице а у непосредној близини трга Св. Николе и Карађорђеве улице, а то је крај коме је намењено да кроз кратко време постане трговачко саобраћајно средиште Београда. Па и сада је на овоме месту саобраћај веома жив. Преко тих Бубришта мора да пролази маса радника и грађана који иду на дрваре или купатила, преко њих се истоварује и извози велика количина дрва и грађе и сав тај свет мора преко лета да гута несносан задах са Бубришта. (С пролећа и после великих вода, вода из баре Венеције прелије ова ђубришта и продирући кроз земљу јер је цео савски крај подигнут на насутом земљишту, увлачи нечистоћу и загађује терен у самој вароши. Наравна ствар да док год општина не буде боље организовала своју грађевинску службу, и док год у одбору општинском буду прву реч водили партизански филистри, неспособни да ураде што корисно за општи надак наше престонице -— ми не можемо ни захтевати да општина поклони одржавању чистоће у вароши онолико пажње, колико би једна престоничка општина требала да учини. Ми знамо да ће још доста воде протећи Савом и Дунавом док општина стигне да потпуно у своје руке узме скупљање уличног и кућевног ђубрета и уништавање истога у нарочим пећима, као што то захтева модерна здравствена техника и као што се у културном свету ради. Али имамо још и сада права да захтевамо од општине да ђубре износи по даље, изван варзша и тимз отхлања легла за ширг

ње зараза. У одржавању чистоће општина је дужна да предњачи свима грађанима и да вазда има на уму да је извођењем каналазације извршила једва половину посла за потпуно санирање Београда.

још један чисто технички разлог говори против насипања овог дела Венеција бубретом. Имали смо прилике да добијемо у руке одобрени генерални пројекат за будуће пристаниште београдско, чијем грађењу београдска општина мора неминовно приступити у најскоријој будућности. И баш на томе месту где општина сада ствара ђубриште пројектовано је да се сазидају цечтрална царинска зграда, магацини и смештишта. Сваком техничару је јасно колико ће тешкоћа и излишних трош«(ова изазвати копање темеља и фундирање горе поменутих, по замисли колосалних, грађевина кроз један овакав насип од ђубрета.

Мислимо да би у паметном свету и овај један разлог био довољан да се један штетан посао обустави, Видећемо пак, да ли ће ово неколико редака има. ти каква успеха - и да ли ће се у општини наћи когод да изда наредбу да се дуж железничке улице поставе 2—3 табле са натписом: „овде је забрањено

ђубре бацати!“ је.

Администрација.

У нашем Листу писано је исцрпно о кулуку за грађење и одржавање друмова и о потреби измене закона о путовима. Као доказ колико је кулук несавремен и неправичан намет за наш народ нека послужи и ова молба упућена Министру Грађевина од стране сељака јепнз општине у округу пожаревачком. Ми ту молбу саопштавамо од речи до речи онако како је потекла из самог народа. Наравно да према закону, који је сада у важности Министар Грађевина нема могућности да овакву молбу усвоји, али и она, поред многих других сличне природе може поспужити као нов доказ колико је прека потреба да Србија што пре дође до једног доброг закона о сувоземним путевим ).

Ур.

Господину Мннистру Грађевина.

По свима овоземаљским законима сви терети, како државни, срески окружни и општински, спадеју на све пореске обвезнике по имућству — по сразмери непосредне порезе па чак и дажбине за војне потребе изузимајући личне војне службе.

Па када је све то такоа и самим постојећим законима регулисано, онда и сама правичност захтева да се и насипање друмова у опште врши по имућству на основи и саме правичности и одржавању увек у добром и исправном стању постојећих друмова.

Побуде за ово тражење ове су: