Srpski tehnički list

= 413 —

„2) незаконита радња Мин. предходно не расправи, .“

Грађевина

По овом одвојеном мишљењу, не само да апсолутно ништа није рађено, већ је на дурновиту заповест предузимача образована друга комисија, која је повећала поклон предузимачу (од 132.000 дин) још за маленкост од округлих двадесет и девет хиљада динара; и сада се спремају, за наставак грађења, далеко раскошније бенефиције, које ће овог тако подесног предузимача за расипање државног новца, оградити од сваке конкуренМер ренин нв ааане

Треба много оштрије перо да жигоше ово тако грубо расипање државног новца, зато ми овде застајемо, искрено жалећи што је грађење монументалне скупштинске зграде тако зле среће, да се сматра само као објекат зеленашке трговине.

10/Х1 1909. Београд Д. Т. Леко

Париска подземна железница.

(наставак)

Први појас чини железничка пруга око ЛПариза која у главном служи путничком саобраћају, Саграђена је 1867 године и готово је паралелна са шанчевима око Париза. Ова пруга има везе са средином вароши само у толико, у колико стоји у вези са станицама главних пруга којих има око 12—14 али су неравномерно риспоређене према језгру вароши. Сем ове појасне пруге постоји једна много шира појасна железница ван Париза, која пролази кроз Версај, Ст. Жермен, Аржантеј, Лебурже, Шампињи, Биевр и т. д. Али она служи више товарном но путничком саобраћају.

Прва појасна варошка пруга позната под именом: Шопе 2., почиње испод Плас де л. Етоал и положена је готово упоредно с првим горе поме: нутим железничким појасом од 1867 године у просечном размаку од 1 км. до 2,00 км. Али се експлоатише у две деонице: јужна и северна. Могло би се рећи да постоји још један ужи појас али је он постао услед преплета трансверзалних пруга, јер пруге нису све у нивоу. Трансверзалне су пруге редом ове: Шопе 1 од Ропе Машо! поред Пале-Ројала и Пласт де ла Бастиј и Гар-де Лион на Плас де ла Национ до Роше де Мтсеппез. Ова је линија скроз подземна, дох прва појасна линија бр. 2. преко Сене и до улице Вожирар лежи делом на виа-

дуктима а делом у отвореном усеку. — Друга трансверзална пруга је пруга бр. 3. лежи готово упоредно с пругом бр. 1. а полази од парка Монсо поред железничке станице 51. Гагаге, опере, Плас де ла Репиблик, поред гробља Реге Га Сћаће излази на Плас Гамбета. Трећа трансверзална пруга под бр. 4. почиње на северу код Ропе де СПопапсаш! пролази испод булевара Севастопољског, и испод оба крака реке Сене и завршује се код Ропе а! Опеап5, Четврта трансверзална пруга под бр. 5. полази с југа од Расе Ф' Лане прелази преко реке Сене до (дате ђе Масеппез па затим опет залази под земљу до Саге де | Ез;. Пета трансверзална пруга бр. 7. почиње испод РЈасе ди Папиђе и завршује се код опере преплићући се с линијама бр. 2. бр. 4. ибр 5. Шеста трансверзална линија почиње од Ропе де Мошог укршта се с лругом бр. 2. С) јужном некадашњом пругом бр. 6) пролази испод реке Сене а завршује се опет код Опере.

Конфигурација земљишта на коме је Париз у главноме је једна долина кроз коју протиче Сена. Уставама и шлајзама издигнут је ниво реке тако, да је река пловна јер је просечна дубина 4,00 метра. Огледало воде лежи на коти 27 изнад нуле која се односи на површину средиземног мора. С једнеи с друге стране Сене уздиже се земљиште. Највеће су висине 127,4м и 129,6м насеверним висовима Моптате и Мептоптап. На југу је највиша вода у резервоару који има запремину 250000м“, на коти 76 над Средиземним Морем. Најниже место на Париском земљишту лежи у улици: Кие де Гоште (Јужна обала) где је кота -- 31м па онда на кеју у Раззу-у (северна обала) и на булевару ОтепеПе (јужна обала) где је кота 31,17м затим баге 5, Гагате (северна обала) са 32 и Сћатрз Ејузеев са котом 32,5м. Највећа висинска разлика на терену износи у Паризу готово 100м. Сем тога у Паризу има још врло много споредних узвишица; тако: Трокадеро са котом 63,2м и Атс де Тпотр! са котом 58,5 и код Пантеона кота 60 ит.д. Јужно од Пантеона пада земљиште ка долини реке Вјеуге уточице Сенине где пада на + 40м. А у западном делу долине ка Рјасе Пепјет опет се пење на коту 63 на дужини од близу 1,00 км. На источном крају код Расе а Јане на коту 62,3м. Сем тога париски терен је испрокопаван мајданима у две етаже. Изнад мајдана је кречни лапор, мајдани су у крупнозном кречњаку а испод овога је лончарска земља. Изнад креч. ног лапора је песак разне врсте, стари насипи и хумус.

Као што се из овог описа види, теренске су незгоде за конструкцију подземне железнице врло велике и штетно утичу на успоне, а сем те чисто орографске незгоде долазе још и тешкоће око укрштања са реком са каналима водоводним цевима ит д. Услед тога морали су пругу спуштати