Srpski tehnički list

— 414 —

местимице још ниже, те се тиме погоршавају још услови за нивелету пруга. С друге опет стране при прелазима преко дубодолина морали су пруге из" дићи тако високо да шине леже доста високо изнад улица. Отуд опет долази потреба прелаза из тунела у усек и из овога на виадукт.

Свих 8 линија су са двоструким колосеком и у главним правцима уличног саобраћаја. На укрштајима уличним има згодних постоја. Најмањи размак постаја износи 226м а највећи 1160 (на 8 линији) просечно 498м. Овај просечан размак станица износи у Берлину око 900м код старије Лондонске подземне железнице 779м у унутарњем појасу а за целу мрежу 1300м. Код нове Лондонске централне железнице износи просечан размак 775м. Код Њујоршке надуличне железнице 560м а подземне 520 У Будимпешти под улична железница лежи врло плитко дужина, јој је свега 8,7 км. а размак станица 370м. Као што се из овог прегледа види, размак станица у Паризу врло је мали, услед тога су врло честа застајања и кретања а сразмерно кратка путовања. Па ипак се постиже сразмерно врло добра просечна брзина путовања, јер су све пруге удешене на електричну вучу, те електричне локомотиве дају могућност да воз брзо пође ида се из велике брзине на кратко зауставе. Та згодна брзина вожње учинила је, да је већ прве године експлоатације линије 1 прешао саобраћај на њу са омнибуске линије дуж улица која је тим правцем саобраћала, тако да је та омнибуска линија већ 1902 год укинута. Пошто је довршена линија бр, 2 морало је омнибуско друштво од 1] маја 1903 године обуставити саобраћај дуж других трију саобраћајних линија.

Да би приступ ка станицама био што подеснији и да би се раскопавање тунела могло вршити не сметајући уличном саобраћају, положени су ту“ нели тако, да шине леже око 7м испод уличне кал“ дрме а код пруга над улицама шине су око 6,5м над калдрмом. Најмања дубина шина испод калдрме износи 4,80 а највећа 194м испод земље (на укрштају линије 3 са колосеком -+ Маги.) Код Опере укрштају се 3 пруге МЗ Мо7 и Мо8тусу најдубље шине око 14,7м испод земље. Особито високе тачке над уличне железнице леже 12м над калдрмом (Ома: де Раззу). Највећа висинска разлика шина

износи 63м.

При изради пројекта за железничку мрежу имали су намеру да начине неколико испреплетаних појасних пруга, тако, да би извесне партије ових појасева пролазили возови ис других појасних пруга. Ово би изазвало укрштање пруга у нивоу. Па како возови полазе једно иза друго на 2" минута размака, то би било потребно много централних апарата и саобраћај би био опасан и скопчан са

тешкоћама. То је био разлог да се од првобитне

мисли одступи ида се створи 8 независних пруга које су само местимице спојене кратким пругама с једним колосеком зарад тога, да би се кола могла довести до радионице и вршити потребна смена, И сама појасна линија 2 састављена је управо из две потпуно независне деонице, северне и јужне.

Из приложене таблице види се дужина и број станица појединих пруга.

| '

Ма“ | а јел

Број ПОЧЕТАК И КРАЈ а 5 | о

пруге ПРУГЕ 25 |- 155

ко 2 |јоз

2“ | а |Е8

1 |Сошв де Мпсеппез — Ропеј 10,579] 18 607 Ма они. УТО + 0

9 севРоте Папрћпе— РЈасе де Ја 19,415] 25 |51 Ма ОВА Ке ај

0 југјРЛасе де РЕгоЏе — Расе деј13,740] 28 504 ја Мапом“ 27. 7.

5 |Вошеџага де Соштзее=—Ме-| 7,908! 17 437 _ АНА оса 7 а ера и

4 јРопе де ОНеонатисошт! —| 11,252 25 |438 Ропе Ф'Омеалз . . .

5 |Вошеџагта де Зразбита—Р]асе| 6,721 14 [50 пе Ја ер 2 БОЕМ.

7 јРајаа Воуај — Р!асе ди Ра-| 6,858 15 | 450 Оена семе (Е

8 |Ашеш — Орега 7,700) 16 | 491

ара а па Јел а _—

прос

СВЕГА гле 158 | 498

Свака пруга на почетку и завршетку има по завојницу како би се возови могли не прекидајући вожњу враћати другим колосеком. Полупречник кривине тих завојица износи 30м.

Махом су на крацима завојнице удешене по две станице: за одлазак и за повратак.

Али на неким местима као на РЈасе де Ја Маноп о Рјасе 4" Јане станица је у самој завојници.

На тај начин цео се саобраћај врши без покрета и једне скретнице без укрштаја и просецања колосека а нема ни окретница

Истина и завојнице су потпуно завршене линије, али их увек само по један воз пролази, који врши саобраћај по систему „а ја пауене“ т, ј. као чунак на разбоју, тамо амо. Возови с других пруга не могу прећи на завојницу те је судар возова апсолутно искључен.

Завојнице сем тога имају још и ту добру страну што отпадају све манипулације око ранжирања вагона. Кад су одвојени перони (па и колосеци) за долазак и полазак возова онда сваки воз чим приспе и прође кроз завојницу готов је за полазак онако како стоји. Цела возна служба на завршним станицама је не може бити простија и сигурнија. А то је врло важно кад се возови пуштају у врло кратким интервалима.